„Коалицији би могло да се придружи још неколико земаља, иако је вероватноћа за то мала, а све зависи од тога колико ће Сједињене Државе бити упорне у тој идеји“, каже Григориј Лукјанов, истраживач из Центра за арапска и исламска истраживања при Институту за оријенталне студије Руске академије наука.
„Геополитички гледано, када је реч о великим државама као што су Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, то ће у великој мери зависити од тога да ли могу да реше низ других спорних ситуација, као што је ситуација са Јеменом, која захтева највећу пажњу од свих. Стога, већ сада можемо рећи да је на нивоу земаља чланица Савета за сарадњу арапских земаља Персијског залива подршка америчкој коалицији мало вероватна, као и подршка од стране Катара“, рекао је Лукјанов.
Да ли је Оман следећи?
Међутим, он сматра да би, под притиском Велике Британије, коалицију могао да подржи и Оман, а такође постоји и шанса за прикључивање Саудијске Арабије.
„Ипак, моменат за формирање коалиције је крајње непогодан. Тренутна геополитичка ситуација у региону Персијског залива није погодна за формирање широких коалиција“, закључио је Лукјанов.
Амџад Таха, регионални шеф британског Центра за блискоисточна истраживања у Бахреину, сматра да је одлука његове државе сасвим логичан корак.
„Краљевина Бахреин је једна од оних земаља које су страдале и настављају да страдају, и то због акција Ирана. Безбедност земље и чланица Савета за сарадњу арапских земаља Персијског залива одавно је у озбиљној опасности. Стога је сасвим природно да Бахреин подржава САД у борби против иранског тероризма, посебно у међународним водама“, рекао је стручњак.
Руска доктрина безбедности — боља алтернатива
Амир Мусави, директор Центра за стратешка истраживања и међународне односе у Техерану, сматра да ће америчка коалиција доживети неуспех, а да акценат није на војној моћи Ирана, него на дипломатским способностима.
„Убеђен сам да су сада Американци и Израелци усмерили пажњу на Бахреин, као на посредника сопствених интереса у Персијском заливу. То је постало јасно након конференције у Манами и након покушаја да се закључи „споразум века“ у палестинско-израелском сукобу. Апсолутно је очигледно да је Бахреин кренуо тим путем, на захтев САД“, рекао је Мусави.
Он, истовремено, не види посебан смисао у том савезу.
„Већ смо решили проблеме са Великом Британијом. Поред тога, за сарадњу са Техераном су заинтересовани и Ирак, Кувајт, Катар и Оман. Већ смо одржали састанке и преговоре са представницима Уједињених Арапских Емирата. Ускоро ће делегација Саудијске Арабије посетити Техеран, а јуче је министар спољних послова Ирана изјавио — да ће ускоро бити постигнуто разумевање у региону. Дакле — САД очекује неуспех“, оценио је ирански стручњак.
Коментаришући могуће формирање система безбедности у региону, Мусави закључује да ће руска доктрина безбедности бити најбоља алтернатива, јер је у том делу света добила велики одзив.
Руслан Мамедов, координатор за блискоисточне програме Руског савета за међународне послове, има другачије мишљење, када је реч о разлозима због којих се Бахреин прикључио америчкој коалицији.
„У Бахреину се налази велика америчка база и тамо је базирана америчка флота. Краљевина није имала много избора. Бахреин је главни показатељ става Саудијске Арабије о разним питањима у региону. Поред тога, Велика Британија и САД су главни снабдевачи оружјем у Бахреину и одавно сарађују. Мислим да се овде води борба за пажњу Вашингтона. Али, у суштини, Бахреин је држава која изражава позицију Саудијске Арабије. То је већ традиционално тако“, констатује Мамедов.
По мишљењу Андреја Чупригина, стручњака за оријенталистику са Високе школе економије — арапске земље неће ни на који начин реаговати на ту ситуацију, јер је тај корак вероватно усаглашен са Саудијском Арабијом.
„Колико се сећам — Израел је изјавио да је спреман да ступи у коалицију, али то, де јуре, још увек није учинио. Мислим да регионални играчи сумњају да ће Трамп бити задовољан, ако нафта из Залива остане ту, иако изјављује супротно. У том случају, амерички проблеми са нафтом из шкриљаца решиће се на дуге стазе. У питању је само посао, ништа лично. Због тога арапске земље из Персијског залива и не журе да се придруже коалицији, заједно са Европом, јер постоји ризик од великог рата“, истиче професор.
