Више волимо празан стадион, него вас на њему. Тај сурови одговор који су Звездини навијачи добили на стадиону Јанг бојса распитујући се за улазницу за меч који са узвратним у Београду одлучује о учешћу у европској Лиги шампиона, вероватно најбоље осликава однос фудбалске Европе према фудбалској Србији.
Да ли је управо та реченица дошла као потврда сталних сумњи да смо за УЕФА у групи дежурних криваца, због чега ће Партизан вечерас одлучујући меч за пролазак у Лигу Европе против Молдеа играти пред празним трибинама?
Кукасти крст у Хрватској
Сумњама за право дају и чињенице. Тако је, на пример, Фудбалски савез Хрватске за кукасти крст исцртан на трави на стадиону Пољуд у Сплиту у утакмици против Италије средином 2015. године за одлазак на Европско првенство био кажњен са две утакмице без присуства публике и одузимањем једног бода.
Само седам месеци раније због дрона којим је албански навијач спустио заставу „велике Албаније“ насред Партизановог стадиона, због чега је прекинут меч са Албанијом у Београду, Србија је кажњена одузимањем чак три бода и са две утакмице без публике. Тешко би неко могао да каже како по среди нису двоструки аршини.
Зато је питање да ли ће УЕФА казнити Финску због лоше организације недавне утакмице између Хелсинкија и Црвене звезде због инцидената на трибинама када су српски навијачи били провоцирани заставама такозваног Косова и Албаније, због чега су их редари одстранили са стадиона.
Или да ли ће нереди пред утакмицу у Швајцарској, када су гађани српски навијачи, а чланица званичне делегације Црвене звезде погођена флашом, добити одговарајући епилог. Када су се током Европског првенства у Француској 2016. године на улицама потукли навијачи Русије и Енглеске пред утакмицу та два тима, УЕФА је казнила Фудбалски савез Русије са 150.000 евра и условном дисквалификацијом са првенства уколико се понове испади руских навијача. О Енглезима ни речи, као да за тучу није потребно двоје.
А списак казни наших тимова, које су не само обогатиле кућу европског фудбала, него протеривале навијаче са наших стадиона, али и клубове са њихових стадиона у друге градове, траје од 1988/1989, када је Партизан меч са Ромом у 2. колу Купа УЕФА морао да игра ван Београда. Лоша организација утакмице и недолично понашање навијача, увек су били разлог за казну, па и за најновију казну УЕФА због тога што је некадашњем играчу Звезде Мичелу Доналду на утакмици између Партизана и Малатије скандирано: „Циганин“ и што је на трибинама била и застава са „келтским крстом“, што се у Европи сматра исказом неонацизма.
Поред празних трибина, које ће, додуше, унеколико попунити, по милости УЕФА, млади до 14 година из омладинских фудбалских школа, Партизан ће бити лакши и за 24.000 евра.
Пре годину дана дисциплинска комисија Уефе одлучила је да Црвена звезда наредну квалификациону утакмицу у европским такмичењима игра пред празним трибинама и плати 72.000 евра казне због „расистичког понашања навијача“ на утакмици са Судувом.
Престроги према Србима
На питање да ли смо пристрасни, или смо заиста на мети дисциплинске комисије УЕФА, дугогодишњи новинар и уредник у спортској рубрици „Политике“ Иван Цветковић сматра да има и једног и другог.
„Данас кад се гледа оно што се деси само на једној утакмици заиста је престрого. Међутим, УЕФА доноси одлуке на основу дугогодишњег понашања наших навијача. Када се негде деси инцидент први или други пут онда се прогледа кроз прсте, али када свака утакмица постане таква онда се кажњава без обзира што тај инцидент сам по себи можда и није тако тежак“, објашњава Цветковић.
У УЕФА су, како он истиче за Спутњик, током минулих деценија накупили толико примера са нашим навијачима да су после тога подвукли црту и шта год да се деси кажњавају наше клубове строже него што тај инцидент заслужује.
По питању судбине евентуалних жалби на драконске казне, какве су и празне трибине, он је врло скептичан.
„Постоји теоретска могућност да жалба буде услишена, али то се врло ретко дешава. Поред тога то кошта, јер се плаћа такса на жалбу. Кад човек размисли можда је боље не жалити се, јер жалбу неће прихватити, а платиће што се жалио. То је некако распрострањенија врста казне за источну Европу, пошто је УЕФА у својој суштини ипак западноевропска организација“, мишљења је Цветковић.
После Хејсела ништа није исто
Раније су кажњавани и други клубови, а вододелница је била трагедија на утакмици финала Купа шампиона између Ливерпула и Јувентуса 1985. године када је на стадиону Хејсел у Бриселу погинуло 39 навијача Јувентуса, објашњава он.
После Хејсела Влада Велике Британије на челу са Маргарет Тачер забранила је енглеским клубовима да се пет година такмиче у европским куповима, мада су згрешили навијачи Ливерпула. После таквог драконског кажњавања више нема таквих случајева, напомиње Цветковић.
Те изузетно строге казне су довеле до реда, сматра он, али и напомиње да тамо не постоје навијачке групе какве су код нас и у Источној Европи, које су на неки начин сами за себе сила, држава у држави.
Наш дугогодишњи функционер у УЕФА Душан Маравић за Спутњик каже да смо лошем третману који иначе имамо и сами допринели да буде још гори.
„Као што је ЕУ према нама таква кава је, тако је УЕФА према Србији такође таква. Ми морамо од сваког противника у фудбалу да будемо јачи два-три пута да би се прошло, јер све су судије априори против нас. То је очито, ту нема дилеме, али Србија је себе довела у такав ћошак. Ја сам тамо радио 20 година и видео сам како то иде“, тврди Маравић.
Нисмо Енглези
Указујући на пример Енглеза, он наглашава да смо јако далеко од њих. Да смо не један одсто, него један промил узели нешто од онога што Енглези раде у фудбалу, онда бисмо ми, сматра он, били феноменални, упркос ставу не само УЕФА, него и ФИФА.
„Видели смо на прошлом Мундијалу шта нама Европљанин не свира — пенал над Митровићем. Срамота невиђених размера. Ми смо увек ти против којих ће бити сваки судија Европе. Ретко који ће бити фер плеј и коректан“, напомиње дугогодишњи функционер УЕФА.
А да ће политике увек бити у спорту то је несумњиво, јер мека моћ, а успех у спорту, поготово најважнијој споредној ствари на свету, то сигурно јесте, уме некада да буде далеко плодотворније средство утицаја.
