„Међу тим догађајима су попустљивост западних земаља према поновном наоружавању Рајха и аншлусу Аустрије од стране нациста, профашистичка неутралност западних земаља у Шпанији, подмукао Минхенски споразум Велике Британије и Француске са Хитлером и Мусолинијем, који је санкционисао поделу Чехословачке између нацистичке Немачке, Мађарске и Пољске…“, наводи у изјави упућеној Танјугу амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко.
„Сећамо се и тога да је светски рат могао да се спречи, да су се западне државе уместо ’умиривања‘ агресора одазвале иницијативи Совјетског савеза о изградњи система колективне безбедности. Позив Совјетског савеза је тада остао без одговора — западне земље су биле себично заинтересоване за преусмеравање нацистичке експанзије према Истоку, надајући се да ће их рат на тај начин заобићи“, наводи руски амбасадор.
У предвечерје 80. годишњице од почетка Другог светског рата, као одлучни противници фалсификовања историје, сећамо се догађаја који су претходили тој стравичној трагедији. #ИстинаОДругомСветскомРату #IstinaODrugomSvetskomRatu #ПравдаВторойМировой pic.twitter.com/5jmaZH6z2A
— Амбасада Русије у Србији (@AmbasadaRusije) August 23, 2019
Он је подсетио да је Москва, нашавши се пред неопходношћу да самостално обезбеђује своју безбедност, била приморана да пристане на преговоре са нацистима и — након Пољске, Велике Британије и Француске — потпише са Берлином документ о ненападању, познат као пакт „Молотов–Рибентроп“, добивши на тај начин могућност да се боље припреми за рат против агресора, неизбежан рат који се нагло приближавао.
Боцан-Харченко је такође подсетио да је 22. јуна 1941. године Совјетски савез постао још једна жртва најмоћније ратне машинерије тог доба, коју је покретала идеологија мржње према човеку.
„Међутим, совјетски народ се није повукао пред суровим непријатељем, за разлику од оних који су изабрали срамоту капитулације или директне сарадње са нацистима“, истакао је он.
„Плативши невероватну цену, одбранио је независност Отаџбине, дао је одлучујући допринос победи над хитлеровском Немачком, слому нацизма и спасавању европских народа од ропства и истребљавања. Резултати Нирнбершког процеса нису подложни ревизији“, поручио је Боцан-Харченко и додао:
„Чувајући света сећања на жртве нацизма, одважност војника, који су дали своје животе ради слободе будућих генерација, братство антихитлеровске коалиције, дужни смо да сада, када се светска заједница суочава са новим глобалним изазовима и претњама, ујединимо напоре ради развоја свеобухватне сарадње, формирања простора једнаке и недељиве безбедности, политичко-дипломатског сређивања конфликата и криза, уз ригорозно поштовање норми и принципа међународног права.“