Данас се навршава 80. годишњица од потписивања пакта Молотов-Рибентроп. Руски и пољски медији се такмиче по броју текстова на ту тему, позивајући историчаре да учествују у дискусији. Управо на питању ко је започео Други светски рат, мишљења научника из различитих држава се разликују. Незаобилазне су и спекулације.
Своје виђење догађаја за Спутњик изнео је пољски историчар и публициста Богдан Пентка.
Историја — главна тема руско-пољских односа
„Пољски медији фокусирају се пре свега на потписивање самог пакта и на различит начин се труде да убеде своју читаоце да Русија данас жели да рехабилитује пакт Молотов-Рибентроп, посебно тајни протокол који је део ток пакта. Сам пакт као званични документ није се тицао поделе сфера утицаја. То се налазило у тајном протоколу који није био објављен“, изјавио је Пентка.
Многи листови су објавили информацију да је шеф Руског историјског друштва Сергеј Наришкин отворио изложбу „1939. Почетак Другог светског рата“, у присуству министра иностраних послова Сергеја Лаврова у Федералном музеју у Москви. На церемонији отварања изложбе Наришкин је изјавио да су совјетске власти, у годинама које су претходиле почетку Другог светског рата, предузеле низ политичких и дипломатских корака усмерених на спречавање могуће агресије Хитлерове Немачке. Он је скренуо пажњу на то да су западне државе Француска и Велика Британија у том периоду водиле помирљиву политику према Немачкој и да је управо тај приступ, а не пакт Молотов-Рибентроп, довео до тога да је Хитлер покренуо Други светски рат.
У Пољској је на изјаву Сергеја Наришкина оштро реаговао представник партије „Право и правда“ у Градском савету Гдањска Кацпер Пљажински, који је оптужио СССР за поделу Пољске и покретање Другог светског рата.
Пакт није изазвао почетак рата
„У Русији се у последњих 20 година појавило више мишљења о пакту Молотов-Рибентроп, тачније о тајном протоколу, који је ишао уз тај договор и који је довео до поделе Пољске између СССР-а и Немачке и придруживању балтичких држава и дела Румуније Совјетском савезу. Званичан став Русије о пакту Молотов-Рибентроп се није мењао од 1989. године, када је совјетска власт критиковала закључивање тајног протокола уз тај споразум“, нагласио је историчар.
„Треба обратити пажњу на то да пољска оцена тајног протокола из пакта Молотов-Рибентроп и тога што се десило 17. септембра 1939. године, природно, мора бити критичка. Међутим, треба рећи да он није био фактор који је одредио почетак Другог светског рата. Почетак рата је одређен раније, 1938. године, и Сергеј Наришкин је у праву када каже да је политика умиривања амбиција Немачке, коју су водиле Велика Британија и Француска, дала Хитлеру ’зелено светло‘. То је рађено уз противљење СССР-а“, сматра историчар.
Управо је Минхенски споразум, која заслужује много више негодовања него пакт Молотов-Рибентроп, довео до тога да је на јужним границама Пољске нестала држава која је ограничавала немачки експанзионизам. Чехословачка је могла да буде једини спас за Пољску, пошто су предлози СССР-а пољској власти о закључивању савеза били одбачени из идеолошких побуда и због страха да Црвена армија не би никад изашла из Пољске ако би једном ушла на територију земље, наводи Пентка.
„Хитлерова Немачка је могла брзо да нападне Пољску већ у септембру 1939. године захваљујући томе што је након освајања Чехословачке у марту 1938. године она могла да искористи добро развијену чешку индустрију и арсенал чешке војске, која је била једна од најјачих армија у тадашњој Европи. Због тога је 1938, а не 1939. година била кључна за почетак рата нацистичке Немачке. Управо тада, 1938. године, коначно је уништен Версајски мировни поредак“, закључио је историчар.
