Милачићеву изјаву преносимо у целини:
„Дошао сам на лице мјеста, у село Кути, код Андријевице, у пограничном појасу између Црне Горе и Албаније, а које је последњих дана било у жижи регионалне јавности због упада полицијских снага Албаније на нашу територију због, по свему судећи, извиђања терена.
И док иза мене видите границу Црне Горе и Албаније, подсјетићу вас да је Рамуш Харадинај рекао да је ткз. Косово успјело да заштити своје границе и да је успио да се договори са Душком Марковићем око исправљања демаркационе линије у потезу Куле и Чакора, али и да је црногорска полиција изашла у јавност с причом о „заједничкој акцији“ тек онда кад је прича о упаду албанских патрола изашла у медије и кад су, дословце, проваљени.
Замислите како се осјећа један домаћин, један Србин и Црногорац, када једног јутра угледа испред своје куће наоружана лица у униформама друге државе. Је ли то безбједност о којој нам свакодневно прича актуелна власт? Је ли то државност и државотворност у коју се свакодневно заклињу? Је ли то сувереност Монтенегра коју свакодневно чувају од опасних српских интелектуалаца, писаца, музичара и пјесника?
Прије двадесетак година све карауле на овом подручју, у којима је било око 150 војника, препуштене су пропадању. Толико војника који су штитили границу Црне Горе данас је замијенило свега пар граничних полицајаца. Такође, у Андријевици се прави касарна по НАТО стандардима, очигледно да би тиме осигурали нове границе и изградњу НАТО базе на беранском аеродрому. Све ово су предуслови за стварање „велике Албаније“.
Дошао сам да бих пружио подршку нашим људима, поготово узнемиреним породицама које су се јавиле, али и да бих послао јасну поруку: ако се Душко Марковић, Рамуш Харадинај и Еди Рама договоре иза леђа грађана о распарчавању наше територије (што очигледно раде уз амин њихових страних ментора) одавде им обећавам да ће то бити кратког даха и да ће тај акт и те границе трајати исто колико и власт Мила Ђукановића.
Ако већ Душко Марковић и Мило Ђукановић то не смију и не желе, ако им је бесконачна оданост страним менторима, преча од територијалне цјеловитости државе коју кажу да представљају и народа који наводно предводе, дакле, ако то већ неће или не смију они који би то требало да ураде, онда вас ја, ратни злочинци Харадинај и Тачи, као и представници Албаније, позивам да се оканете црногорске територије и провокације наших грађана. Злочинци Харадинај и Тачи, али и ваши ментори Рама и други, даље руке од наших граница, даље руке од Црне Горе.
Позивам и актуелни режим да се бар потруди да сачува елементарно достојанство државе, неповредивост граница и сигурност становника, да умјесто прежања и режања на своје грађане који се нису одрекли предака и вјере, одлучно реагује на оружје друге државе које се шета Црном Гором.
Права Црна Гора ће бранити сваки метар наше земље и бити уз наше грађане, гдје год буде требало. И нека свако зна: не бојимо се ни „велике Албаније“, ни малог Мила Ђукановића. На самом крају пољубићу истинску заставу Црне Горе, црногорску тробојку, како са територије Црне Горе, тако и са територије Албаније.“
