Експерти објашњавају да је реч о пунктовима за материјално-техничку подршку са минималним бројем америчког војног особља или без њега. У пракси то значи да се у било ком тренутку ти пунктови могу претворити у упориште за размештање ударних снага или користити у логистичке сврхе.
Засад није јасно где ће ови пунктови бити распоређени. У грузијским медијима постоје верзије да они могу бити распоређени у близини Јужне Осетије и Абхазије, уз оцену да би Москва такав распоред база схватила као отворену провокацију, а да сами Американци на то неће пристати.
Министар одбране Грузије Леван Изорија, који је и најавио потписивање војног споразума са Американцима, обелоданио је да ће се америчка база у тој земљи звати „Латице љиљана“. Шта то треба да симболизује, никоме није јасно.
Аналитичари подсећају да упркос дугогодишњој војној сарадњи, у Грузији не постоји пуноправна америчка војна база, али да сарадња постоји.
Американци присутни од деведесетих
„Војна сарадња Грузије и САД почела је почетком деведестих, постојао је посебан амерички програм ’Обучи и опреми‘, а на територији Грузије је 200 америчких специјалаца обучавало локалне специјалне јединице. Од тада су Американци присутни на тој територији. Било је периода када су САД практично плаћале војне трошкове Грузије, а да не помињемо чињеницу да су све ово време снабдевали грузијску војску војном опремом, што смо видели и у рату 2008. године“, каже за Спутњик војни експерт, пуковник у пензији Виктор Баранец.
Он додаје да су Американци дуго припремали Грузију за чланство у НАТО-у, али да се тај план није остварио, с обзиром да земља која има нерешен територијални спор, не може да уђе у Алијансу.
Да би ушла у тај војни савез, Грузија би прво морала да реши проблеме Абхазије и Јужне Осетије и поврати територијални интегритет, што је нереално очекивати. Друга варијанта је да се одрекне „спорног“ дела територије, што она у догледно време неће учинити. Ипак, у оквиру посебног програма, Тбилиси се припрема за приступање.
Грузија је била међу првима која је договорила Индивидуални план партнерства, а прва је земља на постсовјетском простору која је послала свој војни контингент у Авганистан и Ирак, да би тамо подржала војне операције савеза. Међутим, сви ти напори још нису дали резултате.
С времена на време грузијске власти предлажу да се у тој земљи распореди пуноправан страни контингент. Идеја је, ипак, наишла на подршку само на реторичком нивоу.
Додуше, председница Грузије Саломе Зурабишвили раније се противила стварању пуноправне америчке базе у својој земљи, јер сматра да би то могло да буде схваћено као провокација и изазове реакцију Русије и терористичких покрета.
Русија има спреман план
Американци нису спремни на распоређивање војне базе у Грузији. Међутим, министар одбране Грузије изјавио је да ће у будућности само поздравити постојање америчких војних база у Грузији.
„Што се тиче пунктова за заједничку безбедност, то је лицемерна игра речи. Заправо, ту се ради о америчким војним објектима на копну и мору. Може се претпоставити да ће постојати база, вероватно и ваздушна. Све ово указује да се под маском мирних задатака скривају нови покушаји америчког продора у Грузију“, истиче Баранец.
Пуковник истиче да ће руска војска у случају било какве претње адекватно реаговати.
„Имамо план примене руских Оружаних снага, према ком ће ракете копнене, ваздушне и морске базе бити окренуте ка објектима који су претња за Русију. У близини је и Црноморска флота. При првом агресивном понашању ових грузијско-америчких објеката ти објекти се могу једноставно уништити“, каже Баранец.
Као НАТО у Прибалтику
Међутим, војни експерт Максим Шеповаленко не жели да прејудицира развој догађаја.
„Док између САД и Грузије не буде потписан документ и текст не буде обнародован, све остаје у домену нагађања. Ако буде нешто слично ономе што постоји у балтичким државама, за то треба бити спреман. На Балтику су НАТО трупе присутне на привременој основи. Биће исто и у Грузији, само то неће бити НАТО, него америчка војска. Ипак, не очекујем тамо никакве снаге од глобалног значаја“, закључио је Шеповаленко.
Већина грузијских и руских експерата сагласни су у оцени да су приче о стварању америчке војне базе у Грузији претеране, а неки такве изјаве грузијског министра одбране виде као покушај да задржи функцију, док други сматрају да оне представљају опипавање пулса народа на могуће отварање базе у наредним годинама.
Грузијски експерти, истичући негативан став грузијског народа према стварању страних база, наводе да се сада у земљи говори да би уместо уласка у НАТО било боље створити неку врсту билатералног војног савеза између Америке и Грузије.
