„Када Вучић и Тачи ставе идеју поделе на сто, у замену за узајамно признање, САД би биле спремне да раде на томе“, сматра Лес, али оцењује да решење косовског проблема не треба очекивати брзо.
Приштина способна за једностране потезе
Он у интервјуу за Танјуг наводи да је проблем што се та политичка идеја заглавила јер Тачи није у потпуности успео да добије подршку на домаћем плану, а Немачка је такође искомпликовала ствари покрећући процес разговора на којима је идеја разграничења одбачена.
„Европа ће морати да одлучи да ли ће подржати амерички притисак за поделу, или ће гурати своје алтернативно решење, забринута због ефеката таквог решења на Босну и Северну Македонију“, каже Лес.
Он истиче да су САД, које сада имају неутралнији приступ према овом проблему од претходне администрације, нестрпљиве да „заврше посао“ у Србији и на КиМ, како би се посветиле другим стварима, можда Босни, али да није могуће очекивати решење у моменту када су ставови Београда и Приштине толико удаљени.
„У међувремену је угрожена регионална стабилност, јер се због такси Србији Приштина приближава Албанији, убрзавајући тако процес уједињења. Предстојећи избори на Косову и у Србији сузили су простор за споразум током ове зиме. Време истиче и САД желе брзо решење — отуда и писмо Квинте упућено обема странама да се деблокирају преговори“, оцењује он.
Лес каже да није оптимиста и да не види шта је то што би могло да доведе Приштину и Београд за преговарачки сто.
Мотив придруживања ЕУ више не постоји јер нема проширења, а то, сматра он, отвара могућност за бојазан од једностраног решења које би могла повући Приштина.
„Кладим се да ће њихов корак у случају да не дође до договора са Београдом бити уједињење Косова са Албанијом, а то ће на крају довести косовску државу до правног лимба“, наглашава Лес.
Америка хоће да ослаби везе Србије са Русијом
На питање очекује ли да ће Вашингтон извршити притисак на Приштину да одустане од максималистичких захтева у коначном решењу за КиМ, Лес каже да сумња и напомиње да САД морају да раде веома пажљиво.
„Овај пут САД не покушавају да приморају стране да потпишу споразум који су припремили амерички правници, већ да промовишу дијалог који ће и довести до решења које ће обе стране прихватити и који ће добити легитимитет ’код куће‘ како би био одржив“, сматра он.
Лес напомиње да САД, уз то, не желе превише ни да се „удубе“ у политику Балкана, па морају да пажљиво поступају са локалним политичарима.
„Ако примене превише притиска на Приштину, влада ће се приближити Албанији, претварајући билатерални спор са Србијом у регионалну кризу“, оцењује он.
Он такође не очекује да ће бити додатног притиска на Србију да прихвати максималистичке захтеве Приштине, јер САД имају на уму да Београд може да живи са замрзнутим конфликтом на Косову.
„САД морају да буду свесне да Србија има потенцијал да под притиском покрене питање Републике Српске и ’косовску драму‘ претвори у регионалну кризу“, каже бивши дипломата на Балкану.
Зато, уколико Вашингтон жели да постигне свој циљ и да ослаби везе Србије са Русијом, онда мора да се пронађе споразум довољно добар да би га Србија добровољно прихватила, каже он и додаје да не треба сметнути с ума да је приоритет САД да неутралише руски утицај на Србију.
„А једини начин да то уради јесте да реши косовски проблем који даје Русији могућност уплива у српску политику. У суштини, то значи да су САД мање забринуте за то какво ће бити решење косовског питања, већ је њихов крајњи циљ да се то реши“.
Лес тврди да Русија већ подржава идеју поделе.
