Очекује се да ће догађају у руској олимпијској престоници присуствовати више од девет хиљада учесника, укључујући представнике афричких и руских предузећа, званичне делегације и новинаре. Форум ће бити стратешки важан корак ка стварању најповољнијих услова за развој трговинских и економских односа између Русије и афричких земаља, а такође ће диверсификовати облике и правце руско-афричке сарадње.
Председник Мозамбика Филип Њуси, који се налази у посети Москви, сматра важним што је Русија ставила афричке земље међу своје приоритете. Како је истакао, Африка има ресурсе, а Русија је европска земља са развијеним технологијама, знањем и финансијским могућностима за улагање у Африку.
„Ово је велики догађај у историји руско-афричких односа, који је, наравно, осмишљен да додатно подстакне развој руско-афричких односа. Од краја осамдесетих година је певана песма да нам не треба Африка. Као резултат тога, затворили смо амбасаде, трговинске мисије и скоро све културне центре. То је била грешка. Од почетка двехиљадитих ту грешку кренули смо да исправљамо, а руско-афрички убрзано су се развијали“, каже за Спутњик Јевгениј Корендјасов, шеф Центра за проучавање руско-афричких односа и спољне политике Африке Руске академије наука.
Он наводи податак да је трговински промет од тада порастао 20 пута и сада износи 20 милијарди долара, као и да трговином Русија добија значајан део неких природних ресурса из Африке, нарочито боксита. Одатле пристиже у Русију и око 30 одсто чаја и других тропских пољопривредних производа и сировина.
Све јачи утицај Африке
Експерт истиче да Африка постаје све важнија за Русију — економски раст Црног континента расте, као и његов утицај у светској политици и економији.
„Африци смо потребни, баш као што је и нама потребна Африка. Африка нам треба за нашу спољнополитичку стратегију. Директне руске инвестиције у Африци премашују 12 милијарди долара. Руске компаније су присутне на афричком континенту, пре свега ’Гаспром‘, ’Лукоил‘, ’Алросу‘ и друге. Има их више од двадесет. У свакој афричкој држави, у овом или оном облику, постоје руски приватни предузетници. Посебно нас занимају природни ресурси. Имамо довољно наших природних ресурса, али цена је већа него кад радимо са Африканцима“, објашњава Корендјасов.
Руски инвеститори показују велико интересовање за Африку, а потрошачко тржиште се тамо шири — док је број становника у Африци 1960. године био око 300 милиона, сада је четири пута већи и износи 1,2 милијарде.
Руски банкарски сектор и аграр активно раде у Африци. Нафтни деривати чине до 70 одсто руског извоза у Африку. Русија испоручује и минерална ђубрива, грађевинске материјале и пољопривредне производе. Међутим, експерти сматрају да је неопходно проширити извоз.
Истовремено, афричке државе почеле су да испоручују више воћа и поврћа Русији, замењујући европске конкуренте против којих су уведене руске контрасанкције.
„Постоји, наравно, и конкуренција, и то је нормално. Ми користимо наше предности, посебно у области атомских технологија, сателитским телекомуникацијама, експлоатацији и преради минералних сировина, производњи и продаји оружја и неким другим индустријама. Сада тамо имамо и филијале наших банака — ’ВТБ‘ и ’Вњешекономбанка‘ тамо раде, као и програмерске компаније, које праве софтверске производе. Ми тамо испоручујемо и више од 30 одсто наше извозне пшенице. То јест, везе јачају, а Африка је све важнији део глобалне економије и међународног економског партнерства“, истиче Корендјасов.
Афричке елите импресиониране ставом Русије
За Русију су односи са Африком такође од великог геополитичког значаја, с обзиром на чињеницу да земље континента чине значајан број чланица Уједињених нација. Афричке елите су импресиониране ставом Русије о заштити суверенитета држава и осуђивању праксе мешања у унутрашње ствари. И Русија и афричке земље заговарају мултиполарност међународних односа. Поред тога, тамо се памти и цени огроман допринос Совјетског Савеза процесу деколонизације континента.
Такође, војно-техничка сарадња је један од приоритета, а то је један од најперспективнијих региона за војне уговоре.
Недавно су и амерички генерали и експерти говорили о све већем утицају Русије, указујући, између осталог, и на то да трговинска размена драстично расте, а да водећу позицију заузимају индустрија оружја и енергетике. Поред тога, значајан утицај Русије присутан је и у индустријској и у културној и дипломатској сфери.
Смешне реакције Запада
Западни експерти наводе да Русија промовише своју технологију у области атомске инфраструктуре, а такође инвестира у производњу нафте и гаса. Они су навели и да Русија има огроман утицај и зато што се у Африци у девет земаља од њих 54 учи руски језик. Због свега тога је препоручено Конгресу да се активно укључи у сарадњу с Африком, како Русија и Кина не би добиле потпуни приступ ресурсима тог континента.
„Овај такозвани повратак Русије у Африку у западним политичким, а нарочито информационим круговима, интерпретирају као напад империјалистичког карактера Русије на интересе западних земаља. Француски министар спољних послова недавно је у вези са интензивирањем наших односа са Централноафричком Републиком најавио да је Француска веома забринута због ’антифранцуског присуства Русије‘. Та фраза је сама по себи прилично смешна — постоји конкуренција за тржишта, а Русија, као земља са тржишном економијом и сопственим интересима, покушава да оствари све предности које постоје, укључујући и оне на афричком континенту. Такве изјаве звуче чудно, ако се узме у обзир антиафричко присуство француских колонијалиста на континенту…“, каже експерт.
Корендјасов истиче да је сарадња Русије са афричким земљама нормалан процес, који је повезан са остваривањем националних и економских интереса. То је, како додаје, процес који је директно повезан са потребама руске економије и потребама руске спољно-економске стратегије, која се сада одлучно окренула ка Истоку.
„Ми смо више од 400 година били земља уско фокусирана на европски континент. Евроцентрична оријентација је почела да нам доноси губитке, јер је досад више од 80 одсто наших економских веза било са Западном Европом и, у одређеној мери, са САД. Ово није профитабилно. Не можете сва јаја да ставите у једну корпу у доба глобализационих процеса“, закључио је експерт.
