Група међународних научника, која се залаже за заштиту животне средине, сматра да је једини начин којим се може избећи масовни егзодус — да се на време почне планирање неизбежног „повлачења“ из приобалних градова, преноси „Индекс“.
„Суочени са глобалним загревањем, порастом нивоа мора и климатским екстремима који показују тенденцију јачања, више ни не постављамо питање да ли ће неке заједнице морати да се повуку из приобаља да би се спасиле и избегле материјалну штету, већ зашто, где, када и како ће се доћи до повлачења“, написали су аутори рада објављеног на порталу „Лајв сајнс“.
Они додају да би људи већ сад требало да почну да се повлаче из приобалних подручја, као и да верују да би то могло да буде прилика за ревитализацију заједница и прерасподелу богатства на одрживији начин.
То би могла бити и прилика да се субвенционирају нове школе, болнице и да се осигура повољнији смештај у сигурнијим регионима у унутрашњости, уместо предузимања закаснелих корака у ризичним подручјима, попут изградње скупих заштитних зидова близу мора да би се заштитиле заједнице чије су градове и раније опустошиле снажне олује, сматрају научници.
„На Гренланду већ има довољно леда, који би ниво мора могао да повећа за 7,6 метара, а то би могло бити разарајуће за приобална подручја широм планете. Већ би требало да почнемо да се повлачимо из приобалних подручја, јер ћемо се суочити са толико изгубљених метара у наредном веку, или у наредна два века“, рекао је за „Си-Ен-Ен“ океанограф НАСА Џош Вилис.
НАСА можда има план о поновном слетању на Месец, али све се више пажње посвећује истраживању планете и припрема се за оно што нам следи.
То и није толико необично, с обзиром на чињеницу да се на Гренланду у једном дану отопило чак 12,5 милијарди тона леда.
Овогодишњи 2. август ушао је у историју када је реч о губитку ледених површина, а то је последица великог таласа врућине који је погодио Сједињене Америчке Државе и Европу.
У малом гренландском селу Кулусуни НАСА је поставила базу за свој научно-истраживачки програм и истражује — у коликој мери температура ваздуха утиче на отапање глечера, али и на који начин то утиче на све топлији океан, који лед отапа одоздо.
Промене на Гренланду утичу на целу планету, јер милијарде тона леда које се ту отапају подижу ниво мора у Аустралији, Азији, Европи и САД.
Додатни проблем представља чињеница да су научници на једном од највећих гренландских глечера Хелхајму приметили „језеро“, а испоставило се да је цео глечер окружен топлом водом, што није забележено никада раније и што ће, наравно, убрзати његово отапање.
Хелхајм је у протеклих неколико година привукао велику пажњу, управо зато што је изгубио километре леда, подсећа Танјуг.
Само током 2017. године изгубио је површину од три километра, а прошле године откривена је санта која се одвојила од ледењака.
