Иран и Ирак оживљавају пројекат који је трн у оку Американцима

Техеран је предложио Багдаду обнову рада нафтовода који пролази преко територије Ирака до сиријске луке Банијас на Средоземном мору, јавила је ирачка телевизија „Сумарија“, позивајући се на неименовани извор. Пројекат се поклапа и са иранским сном о стварању шиитског полумесеца — повезивањем Ирана, Ирака, Сирије и Либана. На томе Техеран ради већ дуго, а резултати су већ видљиви.

„Државе су спремне да продубе међусобне односе и посредством изградње нафтовода. Пошто су Иран и Ирак међу највећим произвођачима нафте, овакав пројекат може бити добра алтернатива за стварање нафтне артерије која води ка Средоземном мору, односно на европско тржиште. Зато је тај пројекат користан за ове државе. Изградња нафтовода кроз ове државе може постати нова безбедна линија нафтног транзита, уз услов да се унутрашњи конфликти у тим државама смире. Што се тиче Сирије која такође није међу последњим произвођачима нафте, где се због рата смањила производња, изградња нове нафтне артерије може постати спас за њу, као и фактор постизања стабилности у земљи“, рекао је за Спутњик Сејед Саид Миртораби Хосеини, експерт за политичку економију и енергетику са иранског Универзитета „Хорезми“.

Иран је до сада, пошто нема копнену границу са Сиријом, користио танкере за испоруку нафте Дамаску. Последњи покушај Ирана да испоручи нафту Сирији изазвао је „танкерски рат“: задржан је ирански танкер у Гибралтару, док је иранска војска муњевито одговорила запленом британског брода са нафтом који и данас стоји у луци у Персијском заливу. Овај инцидент је и натерао Техеран да размисли о алтернативним путевима за испоруке својих енергената.

„Дестабилизација ситуације у Персијском заливу деценијама је од највеће важности за овај регион. Многе државе, као што су Ирак, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, покушале су да нађу алтернативи начин извоза нафте у условима повећане напетости у региону. Иран је такође почео да тражи алтернативне начине од када је почео танкерски рат, предложивши пројекат изградње нафтовода кроз Ирак“, рекао је Хосеини.

Бивши ирачки министар за нафту Ибрахим Бахрал Улум је рекао Спутњику да је Багдад „врло заинтересован за изградњу извозне артерије за нафту“.

„Од стратешке је важности да постоји могућност да се шаље нафта на спољна тржишта преко суседних држава: Сирије и Јордана“, рекао је Улум.

Међутим, он сматра да ће највећу препреку овом пројекту постављати САД и Израел. Актуелни председник САД Доналд Трамп више пута је рекао да жели да сведе извоз иранске нафте на нулу.

Једно су жеље, а друго могућности

Иран је и раније предлагао Ираку овај пројекат, али је све обустављено када су почели жестоки сукоби са терористима Исламске државе 2014. године у Сирији и на северу Ирака. Чак је руска компанија „Стројтрансгаз“ претендовала да буде извођач радова. 

Данас је ситуација много мирнија него пре пет година, али по мишљењу руског експерта Григорија Лукјанова, не треба се заваравати да је лако направити овако велики пројекат у ратом уништеном подручју.

„Инфраструктура је порушена, ту нема шта да се обнавља, већ се мора изнова правити. То је врло скупо. Територија кроз коју пролази нафтовод је у зони где су у току сукоби како у Ираку, тако и у Сирији. Стога је мало вероватно да ће у краткорочној перспективи пројекат бити реализован. У дугорочној, против овог пројекта ће бити земље Персијског залива, САД и Велика Британија“, закључио је руски експерт.

Међутим, нафтовод Киркук-Банијас није једина алтернатива Ормуском мореузу. Прошле године је завршена модернизација нафтовода који води из Киркука у турску луку Џејхан и он је проширен са 700 на милион барела нафте дневно. Осим тога, Иран планира да до 2021. године заврши изградњу нафтовода капацитета до милион барела нафте дневно, чији ће коначни циљ бити Омански залив, дакле, заобилазиће Ормуски мореуз.