Под притиском Европске уније, ДПС је протеклих мјесеци био приморан да пристане на захтјев опозиције да се у Скупштини формира посебан Одбор, који ће се бавити измјенама изборног законодавства, односно припремом првих фер и слободних избора у Црној Гори.
Јабука раздора
И док би у нормалним земљама овакав скупштински Одбор био прави поклон и велика шанса за опоненте власти, у црногорском случају он се претворио у јабуку опозиционог раздора. Све је почело након тајног договора владајућег ДПС-а и Демократа Алексе Бечића, а уз медијацију ЕУ, о томе какав персонални састав би требало да има и којим би темама требало да се бави парламентарни Одбор за припрему избора следеће године.
Остатак опозиције је одмах оптужио Бечићеве Демократе да су са ДПС-ом склопили споразум „иза леђа опозиције“, да у споразуму нема ни помена „техничке Владе“, која је за већину опозиционара услов свих услова за било какве преговоре са ДПС-ом, а такође, огроман камен спотицања је и чињеница да ће у будућем Одбору сједјети два представника Демократа, због чега су без свог представника остали посланици Посебног клуба у црногорском Парламенту.
Рат се заоштрава
Елем, ситуација на опозиционом небу Црне Горе тренутно је таква да се често чини да за излаз из постојеће ситуације има више различитих мишљења, него што има опозиционих партија, док се унутар-опозициони рат сваким часом заоштрава.
Политички аналитичар Лука Радоњић смара да два кључна фактора детерминишу бурна дешавања на опозиционој политичкој сцени Црне Горе. Први се, како каже, тиче очигледног политичког прегруписавања и идеолошког (ре)дефинисања опозиције које је у току, а други се тиче новоформираног Одбора за изборну реформу, односно дешавања која су у орбити припреме избора.
При томе, како додаје, у све су значајно уплетени и медијски центри и одређене невладине организације, а осјетан је и утицај страних амбасада, па опозициони рат, иако, по правилу, непопуларан у опозиционом бирачком тијелу, вјероватно је по мјери и потреби постојећих и предстојећих политичких изазова — притисака на Цркву, нарастајућих националних тензија у земљи и региону, свеприсутније корупције, најезде афера, али и све ближег пописа становништва.
„У контексту политичко-идеолошке диобе и програмских разлика, може се казати да је на једној страни Демократски Фронт, који доминантно покрива (у национално-идеолошком смислу) веома бројно традиционалистичко бирачко тијело, а ту су и СНП, скромног, али стабилног рејтинга, затим неколико странака малог формата, попут Уједињене Црне Горе, Праве Црне Горе и других, као и утицајни појединци — независни посланици, интелектуалци и про-српски медији и организације“, образлаже Радоњић за Спутњик.
Видљиви „странкоид“
Истовремено, на другој страни, како оцјењује наш саговорник, ситуација је прилично „шаренолика“.
„Ту су Уједињена реформска акција (УРА), Социјалдемократска партија (СДП) и коалиција Бечићевих Демократа, Лекићевог Демоса и извјесне странке под именом Црногорска, партије једног „странкоида“, који у последње вријеме све више избија у први план испред ове коалиције. Иако статистички невидљива, партија Црногорска остварује значајну медијску видљивост, непостојање партијске инфраструктуре компензује лобистичким перформансима, а препозната је по члановима, који су бивши функционери Либералне партије, који су говорили на скуповима ДПС-а, и млађим члановима, јавности познатим по захтјевима да се митрополит Амфилохије протјера из Црне Горе“, подсјећа Радоњић, уз опаску да странка Црногорска очигледно користи идеолошку недефинисаност својих коалиционих партнера Демократа, па коалицију са њима обликује по својој мјери.
Овај аналитичар, ипак, наглашава да је важно напоменути и да на овом другом полу црногорске опозиције не постоји политичка хармонија.
„Напротив, УРА и СДП снажно су критиковали договор о изборним реформама између ДПС-а и Демократа, док се сукоб између ДФ-а и коалиције Демократа и Црногорске, у најгрубљем може назвати сукобом ’традиционалиста‘ и ’грађаниста‘, или духовито, читајући наративе обје стране, ’орбановаца‘ и ’сорошеваца‘“, каже Радоњић.
Прва жртва
Када је, пак, у питању формирање скупштинског Одбора за изборну реформу на бази договора ДПС-а и Демократа, по мишљењу Радоњића, прва жртва је „Споразум за будућност“, који су опозициони посланици јавно потписали са покретом „Одупри се“, а чији је захтјев за техничком Владом био кључни дио овог Споразума, што је тренутно главни разлог „ликовања“ ДПС-а.
Но, како додаје саговорник Спутњика, припрема изборних услова јесте била главна, али не и једина тема.
„У односу на припреме изборних реформи, Демократски Фронт и коалиција Демократе-Црногорска имали су разлике и у стратешком приступу. Мандић и ДФ су намјеравали да могући консензус услове отварањем одређених уставних питања, која се тичу положаја и дискриминације Срба и традиционалних Црногораца, као и статуса српског језика, са циљем побољшавања стратешке позиције у односу на изборе и попис становништва, док су Бечић и Црногорска консензусом тежили да остваре бољу комуникацију са представницима Европске уније и цивилним сектором, а да се предсједник Демократа наметне као лидер ’грађанистичког блока‘... ДПС-у је, свакако, друга опција била далеко прихватљивија — без императива техничке Владе и без отварања питања положаја Срба“, примјећује Радоњић.
Наш саговорник на крају разговора за Спутњик закључује да је у свему веома занимљива и позиција Грађанског покрета УРА, који упорно понавља да опозиција у односу на припрему избора и учешће на њима — мора имати заједнички став.
„То је, чини се, минимум, који је нужно остварити, јер Одбор, као резултат договора два субјекта, без подршке двије трећине опозиције, а у којем нема мјеста ни за независне посланике, дефинитивно има озбиљан проблем са легитимитетом, и као такав, умјесто шансе, претворио се у озбиљну пријетњу да компромитује још један изборни процес у Црној Гори“, упозорава Радоњић.
