Саветник за националну безбедност америчког председника Џон Болтон, заједно са државним секретаром Мајком Помпеом, представља главног заговорника тврдог америчког става у спољној политици, поготово када се ради о Кини, коментарише Болтонову посету украјинској престоници Кијеву некадашњи дописник агенције Танјуг и стручњак за Блиски исток Борислав Коркоделовић.
Поруке из Кијева
Болтон је у Кијеву упутио оштре критике на рачун кинеске иницијативе „Један појас, један пут“, колоквијално познат као „Нови пут свиле“, као и на рачун кинеске индустрије борбених авиона.
„Забринути смо због преноса војне технологије у Кину. На пример, видимо да је кинески ловац пете генерације веома сличан Ф-35. Они су га, по свој прилици, просто украли“, рекао је Болтон новинарима у Кијеву.
Саветник за националну безбедност Беле куће разговарао је и са секретаром Савета за националну безбедност и одбрану Украјине Александром Данилуком о подршци евроатлантским интеграцијама Украјине и начинима да се индустрија те земље заштити од „неморалног понашања Кине“.
Амерички лист „Волстрит журнал“ је пре тога саопштио да Болтон тежи да спречи кинеску компанију „Скајризон еркрафт“ да купи више од 50 одсто акција великог украјинског предузећа за авио-производњу „Мотор сич“.
Болтонова кашикара
И Болтон и Помпео имају тврд став према питању Тајвана, Јужнокинеског мора, покрајине Синђијанг и иницијативе „Један појас, један пут“, што се, према Коркоделовићевим речима, уклапа у актуелни трговински рат између Пекинга и Вашингтона.
„Док Трамп користи конфликт и изазива га да би добио предност у преговорима и закључио уговор који је повољан за њега и, како сматра, за САД, Болтон иде корак даље. Он је спреман да иде и у рат. Остало је запамћено да је, док је у администрацији Џорџа Буша Млађег био подсекретар задужен за разоружање, на свом столу, у том својству, држао бомбу кашикару којој је био извађен осигурач. То илуструје која је Болтон врста личности“, објашњава Коркоделовић.
За Кину, Украјина је од великог значаја за иницијативу „Нови пут свиле“, јер се налази у средишту Европе, на граници са Русијом, једним од најзначајнијих кинеских партнера, додаје Коркоделовић.
„Кина је веома усредсређена на билатералну економску сарадњу са Украјином. Украјина, која је спала на једну од најсиромашнијих земаља у Европи (и сами Украјинци говоре о себи као о европским Сомалцима, а желели би да буду Исланђани), виде економску сарадњу са Кином као један од највероватнијих путева за привредни опоравак и практично већ сада је Кина на путу да 2020. постане највећи трговински партнер Украјине“, каже Коркоделовић.
Исланд источне Европе
Робна размена између две земље у 2018. износила је око 10 милијарди долара, што је, према Коркоделовићевим речима, огромно повећање у односу на 2014. годину обојене револуције.
„Украјински економисти и политичари сматрају да не могу да игноришу економске реалности у 21. веку, које ће умногоме бити диктиране политиком из Пекинга. Нарочито моћни олигарси, који су допринели изборној победи садашњег председника Зеленског, сматрају да је у реду то што се Украјина политички креће ка ЕУ, Западној Европи и НАТО, али да економски треба да се што више усредсреди на Кину, зато што сматрају да је кинески модел економског развоја, са веома израженом улогом државе у планирању економских политика и старању за моћне државне компаније, нешто што би одговарало Украјини, да постане Исланд Источне Европе“, објашњава наш саговорник.
Не боли Болтона само покушај кинеске компаније да преузме контролу над поменутим украјинским произвођачем авионских мотора, што је, у међувремену, Министарство иностраних послова Кине демантовало.
Мост преко Дњепра
Уз неуспеле аранжмане које је Украјина имала са ММФ, Кина је заузела значајно место у украјинској привреди, наводи Коркоделовић и помиње изградњу великог моста преко Дњепра, изградњу метроа у Кијеву вредног две милијарде долара, а очекивања са обе стране су да ће привредна сарадња постајати све динамичнија.
„То је неприхватљиво за Запад зато што је Кина у овом тренутку значајан партнер са Русијом на многим пољима и зато што би на неки начин то значило успостављање веће равнотеже у политици Кијева према Западу, Москви и Пекингу, уколико би Кина била присутнија у Украјини. Ту могу да се повлаче паралеле и са другим деловима Европе“, сматра Коркоделовић.
У Вашингтону и Бриселу нису срећни због све динамичније украјинско-кинеске сарадње, додаје он, позивајући се на писања америчких медија, који преносе изјаве неименованих америчких званичника, који украјинско чланство у евроатлантским интеграцијама условљавају прекидом економске сарадње са азијским дивом.
Према Коркоделовићевом мишљењу, то је разлог Болтонове отворене критике кинеског пројекта „Један појас, један пут“ и због тога саветник за националну безбедност наставља своју турнеју у Белорусији, која је такође значајан економски партнер Кине.
„То је генерална политика наступа против Пекинга, која има подршку и републиканаца и демократа у Конгресу САД и коју, према најновијим истраживањима агенције ’Пју‘, подржава око 60 одсто Американаца, који, за разлику од пре неку годину, када је то било испод 50 одсто, све више доживљавају Кину као главног својеврсног такмаца Сједињеним Државама!“, закључује Коркоделовић.
