Било је то у јуну 1992, када је Кастро одржао тај кратки, али упечатљив говор у присуству лидера и представника из 170 земаља. Сада када пламен немилосрдно гута плућа планете, видео са његовим речима постао је виралан на друштвеним мрежама.
У то време Кастро је окривио потрошачка друштва као разлог „страшног уништавања околине“.
„Шуме нестају, пустиње се шире, милијарде тона плодне земље одлази у море сваке године. Многе врсте изумиру. Притисак становништва и сиромаштво доводе до очајничких напора за опстанак, чак и на штету природе. За то није могуће кривити земље трећег света, дојучерашње колоније, нације које је немилосрдни светски поредак експлоатисао и пљачкао“, рекао је Кастро.
Али ово није једини пут да је Кастро говорио о надолазећој катастрофи. Након самита у Рио де Жанеиру било је много других говора, укључујући и онај 30. јуна 1999. године, када је у Бразилу такође дефинисан тип света који је потребан да би човечанство преживело.
„Свет који има воде за пиће. Свет који има ваздух који се може дисати. Свет који може набавити потребну храну. Свет који је својом богатом технологијом способан да произведе кровове који су потребни људима да живе, школе у којима деца морају да се образују, лекове за очување здравља својих становника, неопходну медицинску помоћ свима, деци, младима и старима“, навео је Кастро.
Такође, 2003. године током Конференције потписница Конвенције Уједињених нација о сузбијању суше у Хавани, кубански председник је још једном напао потрошачка друштва и упозорио да ће у наредних пет или шест деценија „резерве фосилних горива бити исцрпљене“.
Иако се 2008. повукао из политике, Кастро је наставио да се бави проблемом климатских промена и њиховим разорним последицама кроз своје чувено „Размишљање“, које је објавио током својих последњих година живота у кубанској штампи.
Кастро је још 1992. упозорио да ће једног дана човечанство постати свесно овог проблема, „иако би могло бити прекасно“.
