Коментаришући изјаву словачког шефа дипломатије Мирослава Лајчека поводом најављеног потписивања уговора о слободној трговини са Евроазијском економском унијом (ЕАЕУ), Ненад Поповић, министар без портфеља задужен за иновације у српској влади, напомиње за Спутњик да је најважније да Србија стално и искључиво гледа шта је интерес грађана Србије и српске привреде.
„За нашу привреду, нарочито за пољопривреду, али и за друге гране економије, закључивање уговора о слободној трговини са ЕАЕУ је изванредан успех. То је излазак на тржиште од близу 200 милиона становника и ту је шанса за све робе које долазе из Србије. Да, ЕУ је наш највећи економски партнер и треба да задржимо најбоље могуће економске односе, али за одређене врсте роба тржиште Евроазије је много интересантније и наше робе су много конкурентније на тим просторима. Треба да радимо и са једнима и са другима“, каже Поповић.
Примили к знању, али...
Лајчек је пре састанка лидера ЕУ и Западног Балкана у финској престоници Хелсинкију изјавио да је потписивање трговинског споразума са ЕАЕУ „збуњујуће“ и да Србија „не може ићи у више праваца истовремено“. Потписивање трговинског споразума са ЕАЕУ није корак који ће Србију приближити ЕУ, сматра Лајчек.
Бесцарински режим са ЕАЕУ омогућиће да српска роба у старту буде јефтинија за 20 одсто у односу на робу из ЕУ — српска роба постаће конкурентнија на евроазијском тржишту него на било којем другом, јер једино српска роба на том тржишту неће имати царине, додаје Поповић.
„Ми смо примили к знању став Европске комисије да Србија има обавезу да прекине бесцарински споразум са ЕАЕУ када Србија приступи ЕУ. Али, тај датум је потпуно неизвестан. Нико не зна када ће он бити. Зашто бисмо се данас одрицали користи које наша привреда може да има од споразума са ЕАЕУ за нешто што је у будућности потпуно непредвидиво што се тиче рокова“, пита се Поповић.
Успех за пет година
Влада Србије и председник Александар Вучић у веома кратком року су успели да унапреде односе са Русијом и ЕАЕУ и очекивања су да ће се извоз на тржиште чланица ЕАЕУ (Русија, Белорусија, Казахстан, Киргизија, Јерменија) све више повећавати.
„Желео бих да додам да морамо да искористимо овај потенцијал да евроазијском тржишту приступимо још озбиљније, још више стратешки. Да направимо праву стратегију изласка на то тржиште, као што то раде многе европске земље, Немачка, Француска, Аустрија, Белгија, које су урадиле читав низ стратегија и најуспешније су на руском тржишту. Мислим да користећи њихова искуства око прављења тих стратегија морамо да узмемо у обзир елементе наше привреде и сигуран сам да једном правилном политиком, као што Србија изванредно ради на привлачењу инвестиција, исто тако можемо да будемо лидери у расту извоза на тржиште Евроазије“, сматра Поповић.
Са добро постављеном стратегијом и њеном применом Србија би у наредних пет година могла да постигне значајне успехе на евроазијском тржишту, закључује Поповић.
