Када је пре две године археолог Христивоје Павловић древно налазиште код Лепенског Вира назвао „први градом у Европи“ можда је и претерао. А можда и није. Вероватно никада нећемо са сигурношћу знати. Реч је, међутим, о чудесном локалитету за који се процењује да је настао најраније 7200. године пре нове ере, а можда чак и 9500. године пре Христа, преноси хрватски „Експрес“.
Најновија светска атракција пронађена на том месту односи се на око 100 скулптура које су древни пра-Европљани на обали Дунава, који на том месту данас протиче између Србије и Румуније, изградили пре 8000 година.
Западни медији преносе описе археолога који објашњавају да је реч о ликовима с карактеристикама људских и рибљих физичких особина.
Није потребно пуно размишљања како би се схватило да су древни уметници били надахнути тиме што су на том месту и у то време рибари и ловци тог краја храну налазили у плодном Дунаву, који је врвио рибом. Засад се процењује да су фигуре људи-риба настале у временском распону од 200 година.
Током истраживања Лепенског Вира на овом је месту пронађено чак седам насеља која су временски поређана тако да чине континуитет између 6500. и 5500. године пре нове ере. Пронађено је укупно 136 објеката, од стамбених до сакралних, што Лепенски Вир чини једним од највећих и најзначајнијих мезолитских и неолитских археолошких налазишта.
Овде је посебно занимљиво то што се може пратити константан живот током 2000 година, током којих се види да су прастановници Лепенског Вира прошли еволуцијски пут од ловаца и скупљача плодова до организоване заједнице с одређеним друштвеним и економским улогама.
У Лепенском Виру се могу видети чак и сусрет и мешање двају сасвим различитих култура, домаћих ловаца-скупљача и пољопривредника с Блиског истока. Материјални доказ за тај догађај су посмртни остаци двојице земљорадника за које се ДНК анализом утврдило да потичу с Блиског истока.
На то се надовезују и реконструисани начини сахрањивања, као и то што су археолози утврдили да су дошљаци сахрањени по тадашњим обичајима домородаца. Садашњи проналазак посебно је значајан по томе што није реч о материјалном остатку културе пољопривредника, јер она је овај крај досегнула знатно касније, него ловаца-скупљача, на што указује и изразити мотив људи који су се очигледно првенствено хранили великим рибама из Дунава.
Археолошко налазиште Лепенски Вир откривено је 1965. на обали Дунава, на месту тадашње границе између Југославије и Румуније, 15 километара узводно од Доњег Милановца. Становници Лепенског Вира били су, сматра се данас, први урбанисти и градитељи на овим просторима јер су правили куће с трапезоидном базом, прекривене дрвеном конструкцијом, лишћем и кожом дивљих животиња.
У кућама су се налазили огњиште, мали жртвеник и камене скулптуре које су представљале њихова божанства. Управо су те скулптуре постале препознатљив знак Лепенског Вира широм света, које су можда најстарији пример уметности те врсте у Европи.
.JPG){kind=link}