Да ли Приштина игнорише ове примедбе са Запада или су војници ОВК једино што имају да понуде?
Др Јелена Вукоичић подсећа да су косовски Албанци далеко од тога да самостално воде политику, а још даље да одлуке о кандидатима доносе тако да оне буду у супротности ставовима Стејт департмента.
ОВК за Албанце хероји
„То је нешто што се види и на примеру Хашког трибунала, па и Рамуша Харадинаја који у Хаг иде практично као туриста. То је мучна политика двоструких стандарда коју воде Запад и Америка, али и ЕУ, а нажалост, у којима лидери ОВК у 99,9 одсто случајева пролазе некажњено за све што су радили деведесетих и после тога“, мишљења је наша саговорница.
У том смислу и ове кандидатуре бивших терориста и њихова политичка каријера само су одраз западне политике чији су они експоненти. Она се слаже да се с времена на време чују коректне изјаве са Запада, али верује да насамо са својим штићеницима причају нешто сасвим друго.
„Што се самих Албанца тиче и њихове политичке сцене, оно што је општепознато, јесте то да су припадници ОВК за већину њихових грађана хероји. Због тога они имају веће шансе од оних људи који немају ту прошлост иза себе да победе на изборима, јер ће покупити симпатије и гласача. То је клима која влада у том окружењу , величају се особе које нису ништа часно урадиле и подгрева се стално мржња према Србима“, објашњава др Јелена Вукоичић.
Ко остаје у игри
Новинар и аналитичар Идро Сефери подсећа да су ово ипак предизборне коалиције и да су странке у правом такмичењу и не би стављао само акценат на то ко одакле долази.
„Није главни фокус на томе шта је ко и одакле је, јер се не зна ко ће направити власт. Велико је питање да ли ће странка Кадрија Весељија и Хашима Тачија остати у игри или не, јер како видим, разне странке се групишу око тога да оставе њихову Демократску партију Косова у опозицији“, истиче Сефери.
По његовим речима, то је основни циљ, али напомиње да се сада води борба ко ће водити игру као прва странка и то међу странкама које нису биле на власти.
„Што значи да ће рашчистити део политичке сцене. Први пут се намеће питање да ли ће ЛДК и Самоопредељење доћи на власт или не. Сем тога, колико год да су неки људи са политичке сцене на Косову били у ОВК, део њих који су дуго у политици, много тога су покушали да измене у ставовима. ЛДК има, рецимо, за место премијера кандидата жену, што се први пут дешава на Косову“, каже Сефери.
Наш саговорник закључује да ће ово бити један од најзанимљивијих избора на Косову, али и најважнији, због тога што све четири групације имају отприлике исти проценат, па ће и кампања бити жестока.
Биографија кандидата
Кандидати за премијера Косова су Кадри Весељи из Демократске партије Косова (ДПК), Рамуш Харадинај из коалиције Алијанса за будућност Косова (АБК) и Социјалдемократска партија Косова, Фатмир Љимај као кандидат коалиције Социјалдемократска иницијатива (СДИК), Алијанса ново Косово (АНК) и Партија правде (ПП) и Вјоса Османи, испред Демократског савеза Косова (ДСК).
Весељи је један од оснивача бивше Ослободилачке војске Косова, а после рата на Косову био је руководилац Обавештајне службе Косова која је произашла из бивше ОВК. Харадинај је био најпознатији командант бивше Ослободилачке војске Косова задужен за оперативну зону Дукађини. У два суђења пред Хашким трибуналом Харадинај је ослобођен свих оптужби.
Био је премијер Косова у мандату 2004-6. март 2005. године, када је поднео оставку и добровољно отишао у Хашки трибунал, након што је дан раније добио оптужницу за наводне ратне злочине. У два суђења пред Хашким трибуналом Харадинај је ослобођен свих оптужби. За премијера је поново изабран 2017. године и оставку је поново поднео када је добио позив од Специјалног суда да се пред тужилаштвом појави у својству осумњиченог.
Љимај је такође један од команданата бивше ОВК. Он је био оптужен за ратне злочине пред Хашким трибуналом, али је ослобођен свих оптужби. И на Косову је неколико пута био оптуживан за корупцију и за ратне злочине, али је такође ослобођен свих оптужби.
Једина без званичне ратне прошлости је најмлађа међу кандидатима за премијера Вјоса Османи, која је доктор правних наука и професор на Правном факултету Универзитета у Приштини.
