Када се помене амерички специјални изасланик за Балкан, прво се помисли на човека који је некада обављао ту функцију, америчког дипломату Ричарда Холбрука. Тако је и данас, када је за новог америчког специјалног изасланика за Западни Балкан постављен Метју Палмер, дипломата са искуством са ових простора (службовао је у Сарајеву), који је истовремено и помоћник америчког државног секретара за послове Европе и Евроазије.
Према речима Милана Мишића, некадашњег дописника листа „Политика“ из Вашингтона, паралела са Ричардом Холбруком је примамљива, премда између њега и Палмера има суштинских разлика.
„Оно што је неоспорно, то је да је именовање специјалног изасланика доказ повећаног интересовања САД за овај регион. Оно што је при томе занимљиво је опис његовог посла: нигде се поименце не помиње Косово, него је дефиниција знатно шира. Говори се о томе да ће његов задатак бити и поспешивање укључивања Западног Балкана у евроатлантске институције“, наглашава Мишић.
Слон у соби
У таквој дефиницији Палмеровог посла наш саговорник види и скривену поруку за Србију.
„Иако је Метју Палмер до сада изјављивао да САД прихватају српску неутралност, истичући при том да је сарадња са НАТО максимална за једну државу нечланицу, улазак Србије у НАТО ипак је, по мом уверењу, онај пословични слон у соби, кад год се разговара о пријему Србије у ЕУ“, каже Мишић.
„Улазак неке земље у НАТО, пре него што постане члан ЕУ, није услов који се отворено изговара, али је, с обзиром на чињеницу да је већина земаља чланица ЕУ, које су то постале у овом веку, то учинила под кринком „евроатлантских интеграција“, то услов који се прећутно подразумева“, каже Мишић.
Палмерово именовање за новог специјалног представника за Балкан, према оцени историчара Саше Адамовића, није добра вест. Он га не упоређује са Холбруком, већ са Брајаном Хојт Јием, чија је улога у последњим догађајима на Балкану, како каже, добро позната.
Дубока држава
„Метју Палмер је, а то видим из његовог претходног рада, човек који идеолошки припада ономе што зовемо ’америчка дубока држава‘ и његово именовање значи да Доналд Трамп још не може да изађе на крај са најјачим упориштем ’дубоке државе‘ у Стејт департменту. То није успео ни Рекс Тилерсон, а ни Мајк Помпео, без обзира колико је на личном плану лојалан председнику Трампу и његовој спољнополитичкој агенди. Ни он не успева да очисти Аугијеве штале америчке спољне политике“, каже Адамовић.
„Ако је у Палмеровом опису посла да својим радом врши притисак на Србију око евроатлантских интеграција, то у преводу значи да ће се од Србије и даље тражити да призна независност Косова и Метохије“, додаје он.
Штавише, евроатлантски пут Србије значи и да би на Србију био вршен притисак да призна унитаризацију БиХ, односно укидање Републике Српске, јер је овај босанскохерцеговачки ентитет, према Адамовићевим речима, на Западу схваћен као препрека за улазак БиХ у НАТО.
