Грчки премијер Кирјакос Мицотакис покушава да убеди Британце да прихвате то прагматично решење проблема.
Грцима је познато да је актуелни британски премијер Борис Џонсон велики познавалац и поштовалац античке уметности, као и да је у своју резиденцију у Даунинг стриту поставио на свој писаћи сто бисту Перикла, ком се већ дуго диви.
Он је на Оксфорду студирао класичну културу и поноси се што зна 100 стихова из Илијаде, што је задивило Грке.
Његова склоност ка античкој уметности биће ускоро тестирана, када почне обележавање два века грчке независности. Тада ће Атина појачати битку за повратак Елџинових скулптура, које су некада красиле Фидијино ремек дело.
Премијер Мицотакис је у интервјуу за „Обзервер“ изјавио да је све спремно да неке драгоцености, које никада нису приказане у иностранству, буду изложене у Лондону и да буду замењене за мермерне скулптуре, које представљају фриз са Партенона. Мермерне скулптуре би стигле 2021. године, за прославу грчког јубилеја.
„Наша је жеља и амбиција да створимо потребне услове и да грчка културна баштина пропутује светом, па да тако покажемо значајан допринос наше земље европској цивилизацији“, рекао је Мицотакис у свом кабинету.
Говорећи за „Обзервер“, Мицотакис је рекао да је спреман да дозволи да блага, која никада нису била показана, буду замењена, како би мермерне скулптуре стигле у Атину 2021. године.
„У том контексту, предложићу Борису као први корак да нам скулптуре буду позајмљене на одређено време, а ја ћу им послати артефакте, који никада нису напуштали Грчку, да буду изложени у Британском националном музеју“, изјавио је Мицотакис.
То још не значи да је Велика Британија спремна да се заувек одрекне Елџинових скулптура.
„Акропољ не припада само Грцима и Партенон је глобални споменик, споменик светске културне баштине. Ако заиста желите да видите споменик у целини, онда треба да су ту и скулптуре које називамо Елџинове мермерне скулптуре“, додао је Мицотакис.
Интересантно је колико је од партенонског фриза сачувано. На фризу, који је оригинално био дугачак 160 метара, први пут је приказана борба између божанстава и људи, али је он значајно „искасапљен“. У Атини се чува 50 метара једног дела, који је био дугачак 115 метара. У Лондону је 80 метара, које је 1802. године „одсекао“ лорд Елџин, тадашњи амбасадор Велике Британије.
Осам других музеја широм Европе чувају неке делове фриза.
Грчки премијер Мицотакис је прошлог месеца у Паризу замолио председника Макрона да врати Грчкој онај део партенонског фриза који се чува у Лувру и добио је позитиван одговор.
За узврат ће музеј из Атине приредити изложбу својих бронза, које никада нису виђене у Француској.
„У Грчкој постоји више од 21.000 археолошких локалитета“, саопштила је министарка културе Лина Мендони и додала да имају десет пута више експоната, него што могу да изложе, пренео је Танјуг.
„Скоро сваког дана се открива нешто драгоцено и ми смо спремни да део тог блага извеземо“, казала је Мендони.
