Американци забринути: Ако смо имали онолико мука са Турском, како ћемо тек да зауставимо Србе?

За разлику од две убедљиве победе нашег националног тима, против Анголе и Филипина, екипа селектора Грега Поповича је после предности од 19 кошева против Чешке једва некако успела да савлада Турке, и то после продужетка, пише „Блиц“.

Анализирајући игру Србије, новинар „БСН Денвера“ Харисон Винд је у својој емисији истакао да је снага колектива највећа предност селекције, коју као стратег предводи Александар Ђорђевић. Логично, када већ прати Денвер Нагетсе, прво је указао на наступе Николе Јокића на Мундобаскету.

„Ако по страни оставимо неке невероватне податке, попут тога да је Јокић на два меча имао само један промашај из игре, а да је против Филипина за 19 минута на паркету учествовао у стварању чак 40 поена разлике, треба одмах истаћи да је снага Србије у томе што има трио високих играча, који чине Радуљица, Милутинов и Марјановић, са којима Јокић игра“, започео је Винд.

„Њихов стратег воли петорке са два центра, некада је Јокић део тог тандема, некада није. Некада Јокића стави на ’петицу‘, а друштво му онда прави Немања Бјелица, који је, можда, трећи најбољи кошаркаш Србије. Он је, свакако, потцењен, али не треба заборављати да Србија, уз Јокића, има и Богдановића. По мени, Србија би требало да игра са Јокићем и Бјелицом ’напред‘, уз три бека, али српски селектор је очигледно велики љубитељ центарских тандема“, објашњава Винд.

Оно што му уопште није јасно је — зашто Јокића нема у стартној постави.

„Дечко је најбољи центар НБА лиге, званично. У сезони за нама, био је чак четврти у МВП гласању. Био је и Ол-стар играч. А Србија га не користи као стартера?“, збуњен је помало био овај новинар, али се касније „извукао“, схвативши да је у нашој кошарци поента шта се и како игра, а не ко игра. Нарочито није толико битно као у САД, где постоји статистичка рубрика „да ли је био стартер?“ — да ли је неко допринео екипи ушавши са клупе, или као члан прве поставе.

Потом је упоредио моћ „орлова“ са надолазећом звездом америчке кошарке, првим пиком овогодишњег драфта, који је, пре краткотрајног студирања, страшно доминирао у школској конкуренцији.

„Али, како је само Србија деловала моћно против два прва ривала... То вам је било као да гледате Зајона Вилијамса против средњошколске конкуренције: константно закуцавање преко дечице. Мени је, лично, било жао Филипина, али то је изглед, то је функционисање Србије које ћемо видети и у наставку турнира“, убеђен је овај амерички новинар.

Онда се полако „пребацио“ на тему Србија—САД.

„Сигурно ће се таквом стилу прибећи и против Американаца, који играју са нижом поставом, у којој су Џејсон Тејтјум или Харисон Барнс ’четворке‘. И када већ поредим ова два тима — Србија делује као да годинама игра заједно, а ова америчка репрезентација никада неће достићи тај ниво ’тимске хемије‘. На овом турниру свакако неће. А Србија то увелико има“, открива Винд где лежи снага српског тима.

„И зато мислим да Срби могу да победе ако се ове две селекције нађу једна наспрам друге на паркету. Србија, притом, има огроман таленат. Јокић предњачи, наравно, али ту је и Марјановић, који такође не игра као стартер, али то Србима није важно, њима је важна филозофија, а не ко је на терену.

Богдан Богдановић ће вероватно бити најбољи ’кошгетер‘ те екипе на овом турниру, али ’икс-фактор‘ би могао да буде Немања Бјелица, добар одбрамбени играч, који може у нападу малтене све.

Имају они и добре играче који ће да одмене ове наведене или да им помогну, њихови бекови не губе лопте, имају притом и добре шутере... Ту је, рецимо, Марко Симоновић, најстарији члан екипе, 33-годишњак, који као да 20 година игра у некој обичној лиги, који се наизглед једва креће по терену, али не смете да га оставите самог, шутира нестварно са дистанце и вероватно је највећа спољна опасност коју Србија има, после Богдановића“, рекао је Винд.

На крају је и указао шта би нашој националној селекцији могао да буде проблем, ако се буде сусрела са Американцима на овом шампионату планете:

„Србија, просто, окружи своје главне играче онима који и те како знају своју улогу. И шта онда добијете? Тим који против Филипина постави рекорд светских првенстава по прецизности, а изгледа и по асистенцијама (37), дођете дотле да, ако Американци имају онолико мука са Турском — како ће тек да зауставе Србе? Ако се та два тима састану, Србија једино треба да брине како ће да заустави офанзивне могућности репрезентације САД, како зауставити Џејсона Тејтјума, Донована Мичела, Кембу Вокера? Њихова (српска) крила јесу солидна, знају шта раде, јер су кошаркашки интелигентни, али ниједно од њих није вансеријски дефанзивац који може да ’ухапси‘ било ког ривала. И то је моја једина, да је назовем, брига око тога — шта би могло да мучи Србију у евентуалном мечу са Американцима у Кини“, закључио је Харисон Винд у својој емисији.

Наредну утакмицу Србија игра данас од 13 часова и 30 минута против Италије, када ће пасти одлука — који од ова два тима са максималним учинком одлази у другу фазу.

А у другој фази ће Србија и Италија одиграти још две утакмице, против Шпаније и, вероватно, против Порторика.

Само два тима из те новоформиране групе иду у нокаут фазу Мундобаскета, па је сваки освојени бод, а нарочито против Италијана, директних конкурената — изузетно битан.