Међу 10 најбољих стрелаца на планетарним шампионатима налазе се и двојица легендарних југословенских играча: Дражен Далипагић, који је четврти са 563 поена, а Драган Кићановић, који је шести са 491.
© AFP 2023 / FRANCK FIFE10. Кирк Пени – 447 (просек 16,6)
Новозеланђанин Кирк Пени током утакмице осмине финала Светског првенства Русија – Нови Зеланд, 6. септембра 2010. у Истанбулу.
На Олимпијади у Сиднеју и Атини играо је за Нови Зеланд и постигао просек од 16,9 бодова на Светском првенству у Индијанаполису 2002. и 24,7 бодова на Светском првенству у Турској 2010. године. Године 2009. проглашен је за МВП-ја,а повукао се 2018. након каријере дуге 19 година.
Новозеланђанин Кирк Пени током утакмице осмине финала Светског првенства Русија – Нови Зеланд, 6. септембра 2010. у Истанбулу.
На Олимпијади у Сиднеју и Атини играо је за Нови Зеланд и постигао просек од 16,9 бодова на Светском првенству у Индијанаполису 2002. и 24,7 бодова на Светском првенству у Турској 2010. године. Године 2009. проглашен је за МВП-ја,а повукао се 2018. након каријере дуге 19 година.
10. Кирк Пени – 447 (просек 16,6)
Новозеланђанин Кирк Пени током утакмице осмине финала Светског првенства Русија – Нови Зеланд, 6. септембра 2010. у Истанбулу.
На Олимпијади у Сиднеју и Атини играо је за Нови Зеланд и постигао просек од 16,9 бодова на Светском првенству у Индијанаполису 2002. и 24,7 бодова на Светском првенству у Турској 2010. године. Године 2009. проглашен је за МВП-ја,а повукао се 2018. након каријере дуге 19 година.
Новозеланђанин Кирк Пени током утакмице осмине финала Светског првенства Русија – Нови Зеланд, 6. септембра 2010. у Истанбулу.
На Олимпијади у Сиднеју и Атини играо је за Нови Зеланд и постигао просек од 16,9 бодова на Светском првенству у Индијанаполису 2002. и 24,7 бодова на Светском првенству у Турској 2010. године. Године 2009. проглашен је за МВП-ја,а повукао се 2018. након каријере дуге 19 година.
© AP Photo / Eric Gay9. Хуан Карлос Наваро – 462 (просек 14)
Хуан Карлос Наваро покушава да постигне кош током кошаркашке утакмице за бронзану медаљу на Летњим олимпијским играма у Рио де Жанеиру 21. августа 2016.
Наваро је најтрофејнији играч у историји Барселоне, освајао је пехаре на 35 великих такмичења. Са Барселоном је освојио две титуле у Евролиги, осам пута титулу шампиона Шпаније, док је седам пута био победник Купа краља. У дресу „црвене фурије“ има три олимпијске медаље (два сребра и бронзу), светску титулу из Јапана 2006, као и шест медаља са шампионата Европе (по две златне, сребрне и бронзане).
Хуан Карлос Наваро покушава да постигне кош током кошаркашке утакмице за бронзану медаљу на Летњим олимпијским играма у Рио де Жанеиру 21. августа 2016.
Наваро је најтрофејнији играч у историји Барселоне, освајао је пехаре на 35 великих такмичења. Са Барселоном је освојио две титуле у Евролиги, осам пута титулу шампиона Шпаније, док је седам пута био победник Купа краља. У дресу „црвене фурије“ има три олимпијске медаље (два сребра и бронзу), светску титулу из Јапана 2006, као и шест медаља са шампионата Европе (по две златне, сребрне и бронзане).
9. Хуан Карлос Наваро – 462 (просек 14)
Хуан Карлос Наваро покушава да постигне кош током кошаркашке утакмице за бронзану медаљу на Летњим олимпијским играма у Рио де Жанеиру 21. августа 2016.
Наваро је најтрофејнији играч у историји Барселоне, освајао је пехаре на 35 великих такмичења. Са Барселоном је освојио две титуле у Евролиги, осам пута титулу шампиона Шпаније, док је седам пута био победник Купа краља. У дресу „црвене фурије“ има три олимпијске медаље (два сребра и бронзу), светску титулу из Јапана 2006, као и шест медаља са шампионата Европе (по две златне, сребрне и бронзане).
Хуан Карлос Наваро покушава да постигне кош током кошаркашке утакмице за бронзану медаљу на Летњим олимпијским играма у Рио де Жанеиру 21. августа 2016.
Наваро је најтрофејнији играч у историји Барселоне, освајао је пехаре на 35 великих такмичења. Са Барселоном је освојио две титуле у Евролиги, осам пута титулу шампиона Шпаније, док је седам пута био победник Купа краља. У дресу „црвене фурије“ има три олимпијске медаље (два сребра и бронзу), светску титулу из Јапана 2006, као и шест медаља са шампионата Европе (по две златне, сребрне и бронзане).
© AP Photo / REMY DE LA MAUVINIERE8. Панајотис Јанакис – 469 (просек 18)
Панајотис Јанакис држи пехар, окружен саиграчима на прослави победе у финалу УЕФА Лиге првака у Паризу 11. априла 1996. Грчки тим победио је Барселону.
Године 1979. освојио је златну медаљу на Медитеранским играма. Такође је био капитен сениорске грчке репрезентације која је освојила златну медаљу на Евробаскету 1987. и сребрну медаљу на Евробаскету 1989. Током његовог времена играња у репрезентацији, Грчка је учествовала у 27 међународних такмичења. Пензионисао се из репрезентације као играч 2. августа 1996. године, пошто је учествовао на Летњим олимпијским играма 1996. у Атланти.
Панајотис Јанакис држи пехар, окружен саиграчима на прослави победе у финалу УЕФА Лиге првака у Паризу 11. априла 1996. Грчки тим победио је Барселону.
Године 1979. освојио је златну медаљу на Медитеранским играма. Такође је био капитен сениорске грчке репрезентације која је освојила златну медаљу на Евробаскету 1987. и сребрну медаљу на Евробаскету 1989. Током његовог времена играња у репрезентацији, Грчка је учествовала у 27 међународних такмичења. Пензионисао се из репрезентације као играч 2. августа 1996. године, пошто је учествовао на Летњим олимпијским играма 1996. у Атланти.
8. Панајотис Јанакис – 469 (просек 18)
Панајотис Јанакис држи пехар, окружен саиграчима на прослави победе у финалу УЕФА Лиге првака у Паризу 11. априла 1996. Грчки тим победио је Барселону.
Године 1979. освојио је златну медаљу на Медитеранским играма. Такође је био капитен сениорске грчке репрезентације која је освојила златну медаљу на Евробаскету 1987. и сребрну медаљу на Евробаскету 1989. Током његовог времена играња у репрезентацији, Грчка је учествовала у 27 међународних такмичења. Пензионисао се из репрезентације као играч 2. августа 1996. године, пошто је учествовао на Летњим олимпијским играма 1996. у Атланти.
Панајотис Јанакис држи пехар, окружен саиграчима на прослави победе у финалу УЕФА Лиге првака у Паризу 11. априла 1996. Грчки тим победио је Барселону.
Године 1979. освојио је златну медаљу на Медитеранским играма. Такође је био капитен сениорске грчке репрезентације која је освојила златну медаљу на Евробаскету 1987. и сребрну медаљу на Евробаскету 1989. Током његовог времена играња у репрезентацији, Грчка је учествовала у 27 међународних такмичења. Пензионисао се из репрезентације као играч 2. августа 1996. године, пошто је учествовао на Летњим олимпијским играма 1996. у Атланти.
© AFP 2023 / OZAN KOSE7. Пау Гасол – 482 (просек 20,1)
Шпански центар Пау Гасол покушава да постигне погодак поред руског чувара Дмитрија Хвостова током утакмице Евролиге у мечу између Шпаније и Русије у Истанбулу, 17. септембра 2017.
Са репрезентацијом Шпаније је освојио Светско првенство 2006. у Јапану, сребрне медаље на Олимпијским играма 2008. у Пекингу и 2012. у Лондону, и бронзану 2016. у Рио де Жанеиру, те три златне, две сребрне и једну бронзану медаљу на Европским првенствима.
Шпански центар Пау Гасол покушава да постигне погодак поред руског чувара Дмитрија Хвостова током утакмице Евролиге у мечу између Шпаније и Русије у Истанбулу, 17. септембра 2017.
Са репрезентацијом Шпаније је освојио Светско првенство 2006. у Јапану, сребрне медаље на Олимпијским играма 2008. у Пекингу и 2012. у Лондону, и бронзану 2016. у Рио де Жанеиру, те три златне, две сребрне и једну бронзану медаљу на Европским првенствима.
7. Пау Гасол – 482 (просек 20,1)
Шпански центар Пау Гасол покушава да постигне погодак поред руског чувара Дмитрија Хвостова током утакмице Евролиге у мечу између Шпаније и Русије у Истанбулу, 17. септембра 2017.
Са репрезентацијом Шпаније је освојио Светско првенство 2006. у Јапану, сребрне медаље на Олимпијским играма 2008. у Пекингу и 2012. у Лондону, и бронзану 2016. у Рио де Жанеиру, те три златне, две сребрне и једну бронзану медаљу на Европским првенствима.
Шпански центар Пау Гасол покушава да постигне погодак поред руског чувара Дмитрија Хвостова током утакмице Евролиге у мечу између Шпаније и Русије у Истанбулу, 17. септембра 2017.
Са репрезентацијом Шпаније је освојио Светско првенство 2006. у Јапану, сребрне медаље на Олимпијским играма 2008. у Пекингу и 2012. у Лондону, и бронзану 2016. у Рио де Жанеиру, те три златне, две сребрне и једну бронзану медаљу на Европским првенствима.
© AFP 20236. Драган Кићановић – 491 (просек 18,9)
Драган Кићановић (лево) у кошаркашком финалу Летњих олимпијских игара на утакмици између САД и Југославије у Монтреалу 27. јула 1976. године.
За репрезентацију је одиграо укупно 211 утакмица и постигао 3290 поена. Године 1982. је примио златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији.
Драган Кићановић (лево) у кошаркашком финалу Летњих олимпијских игара на утакмици између САД и Југославије у Монтреалу 27. јула 1976. године.
За репрезентацију је одиграо укупно 211 утакмица и постигао 3290 поена. Године 1982. је примио златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији.
5/10
© AFP 2023
6. Драган Кићановић – 491 (просек 18,9)
Драган Кићановић (лево) у кошаркашком финалу Летњих олимпијских игара на утакмици између САД и Југославије у Монтреалу 27. јула 1976. године.
За репрезентацију је одиграо укупно 211 утакмица и постигао 3290 поена. Године 1982. је примио златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији.
Драган Кићановић (лево) у кошаркашком финалу Летњих олимпијских игара на утакмици између САД и Југославије у Монтреалу 27. јула 1976. године.
За репрезентацију је одиграо укупно 211 утакмица и постигао 3290 поена. Године 1982. је примио златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији.
© AFP 2023 / JEFF HAYNES5. Хосе Рафаел Ортиз – 511 (просек 15,5)
Хосе Рафаел Ортиз из Порторика шутира на утакмици са САД 6. септембра 2002. током прве половине утакмице Светског првенства у кошарци 2002. у Индијанаполису.
Ортиз држ неколико рекорда као кошаркаш. Он је четврти, односно шести у статистикама свих времена за скокове по утакмици и укупне скокове у првој порториканској лиги. Такође је трећи играч који је освојио осам првенстава у лиги. Ортиз је уједно био и први Порториканац који је изабран у жребу за НБА. Многи стручњаци сматрају Ортиза најбољим кошаркашем Порторика.
Хосе Рафаел Ортиз из Порторика шутира на утакмици са САД 6. септембра 2002. током прве половине утакмице Светског првенства у кошарци 2002. у Индијанаполису.
Ортиз држ неколико рекорда као кошаркаш. Он је четврти, односно шести у статистикама свих времена за скокове по утакмици и укупне скокове у првој порториканској лиги. Такође је трећи играч који је освојио осам првенстава у лиги. Ортиз је уједно био и први Порториканац који је изабран у жребу за НБА. Многи стручњаци сматрају Ортиза најбољим кошаркашем Порторика.
5. Хосе Рафаел Ортиз – 511 (просек 15,5)
Хосе Рафаел Ортиз из Порторика шутира на утакмици са САД 6. септембра 2002. током прве половине утакмице Светског првенства у кошарци 2002. у Индијанаполису.
Ортиз држ неколико рекорда као кошаркаш. Он је четврти, односно шести у статистикама свих времена за скокове по утакмици и укупне скокове у првој порториканској лиги. Такође је трећи играч који је освојио осам првенстава у лиги. Ортиз је уједно био и први Порториканац који је изабран у жребу за НБА. Многи стручњаци сматрају Ортиза најбољим кошаркашем Порторика.
Хосе Рафаел Ортиз из Порторика шутира на утакмици са САД 6. септембра 2002. током прве половине утакмице Светског првенства у кошарци 2002. у Индијанаполису.
Ортиз држ неколико рекорда као кошаркаш. Он је четврти, односно шести у статистикама свих времена за скокове по утакмици и укупне скокове у првој порториканској лиги. Такође је трећи играч који је освојио осам првенстава у лиги. Ортиз је уједно био и први Порториканац који је изабран у жребу за НБА. Многи стручњаци сматрају Ортиза најбољим кошаркашем Порторика.
© AFP 2023 / AFP PHOTO/EPU4. Дражен Далипагић – 569 (просек 15,6)
Бразилски кошаркаши покушавају да зауставе Југословена Дражена Далипагића у нападу 30. јула 1980. године у Москви током полуфинала Светског првенства у кошарци. Југославија је тада победила 96: 95.
На отварању Олимпијских игара 1984. у Лос Анђелесу је носио заставу СФРЈ и касније освојио бронзану медаљу.
За репрезентацију Југославије одиграо је 246 утакмица, и постигао 3.700 поена. Дотада највише у историји. Равно 400 више од другог најефикаснијег – Кићановића, и 520 више од Креше Ћосића.
Године 1977. Далипагић је понео титулу најбољег играча у Европи, а 1978. био је најбољи спортиста у Југославији.
Бразилски кошаркаши покушавају да зауставе Југословена Дражена Далипагића у нападу 30. јула 1980. године у Москви током полуфинала Светског првенства у кошарци. Југославија је тада победила 96: 95.
На отварању Олимпијских игара 1984. у Лос Анђелесу је носио заставу СФРЈ и касније освојио бронзану медаљу.
За репрезентацију Југославије одиграо је 246 утакмица, и постигао 3.700 поена. Дотада највише у историји. Равно 400 више од другог најефикаснијег – Кићановића, и 520 више од Креше Ћосића.
Године 1977. Далипагић је понео титулу најбољег играча у Европи, а 1978. био је најбољи спортиста у Југославији.
7/10
© AFP 2023 / AFP PHOTO/EPU
4. Дражен Далипагић – 569 (просек 15,6)
Бразилски кошаркаши покушавају да зауставе Југословена Дражена Далипагића у нападу 30. јула 1980. године у Москви током полуфинала Светског првенства у кошарци. Југославија је тада победила 96: 95.
На отварању Олимпијских игара 1984. у Лос Анђелесу је носио заставу СФРЈ и касније освојио бронзану медаљу.
За репрезентацију Југославије одиграо је 246 утакмица, и постигао 3.700 поена. Дотада највише у историји. Равно 400 више од другог најефикаснијег – Кићановића, и 520 више од Креше Ћосића.
Године 1977. Далипагић је понео титулу најбољег играча у Европи, а 1978. био је најбољи спортиста у Југославији.
Бразилски кошаркаши покушавају да зауставе Југословена Дражена Далипагића у нападу 30. јула 1980. године у Москви током полуфинала Светског првенства у кошарци. Југославија је тада победила 96: 95.
На отварању Олимпијских игара 1984. у Лос Анђелесу је носио заставу СФРЈ и касније освојио бронзану медаљу.
За репрезентацију Југославије одиграо је 246 утакмица, и постигао 3.700 поена. Дотада највише у историји. Равно 400 више од другог најефикаснијег – Кићановића, и 520 више од Креше Ћосића.
Године 1977. Далипагић је понео титулу најбољег играча у Европи, а 1978. био је најбољи спортиста у Југославији.
© AFP 2023 / TIMOTHY A. CLARY3. Ендру Гејз – 594 (просек 20,5)
Ендру Гејз из Аустралије изводи пас током четвртфиналне утакмице на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. Гејз је као капитен пресудно водио Аустралију до пласмана у полуфинале.
Гејз се такмичио на четири светска првенства, а играо је више од 280 мечева за Аустралију. Недавно је са другог пао на треће .место на листи најбољих стрелац свих времена са укупним скором од 594 поена и просеком од 17,5 по утакмици, а сменио га је Луис Скола.
Ендру Гејз из Аустралије изводи пас током четвртфиналне утакмице на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. Гејз је као капитен пресудно водио Аустралију до пласмана у полуфинале.
Гејз се такмичио на четири светска првенства, а играо је више од 280 мечева за Аустралију. Недавно је са другог пао на треће .место на листи најбољих стрелац свих времена са укупним скором од 594 поена и просеком од 17,5 по утакмици, а сменио га је Луис Скола.
3. Ендру Гејз – 594 (просек 20,5)
Ендру Гејз из Аустралије изводи пас током четвртфиналне утакмице на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. Гејз је као капитен пресудно водио Аустралију до пласмана у полуфинале.
Гејз се такмичио на четири светска првенства, а играо је више од 280 мечева за Аустралију. Недавно је са другог пао на треће .место на листи најбољих стрелац свих времена са укупним скором од 594 поена и просеком од 17,5 по утакмици, а сменио га је Луис Скола.
Ендру Гејз из Аустралије изводи пас током четвртфиналне утакмице на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. Гејз је као капитен пресудно водио Аустралију до пласмана у полуфинале.
Гејз се такмичио на четири светска првенства, а играо је више од 280 мечева за Аустралију. Недавно је са другог пао на треће .место на листи најбољих стрелац свих времена са укупним скором од 594 поена и просеком од 17,5 по утакмици, а сменио га је Луис Скола.
© AP Photo / Andy Wong2. Луис Скола – 624
Скола на мечу против Нигерије током такмичења групе Б на Светском првенству у кошарци, у Спортском центру у Вухану 2. септембра 2019.
Са репрезентацијом Аргентине освојио је бројне медаље. Прво је 1995. на кадетском, а затим и 1996. јуниорском првенству Јужне Америке освајао златне медаље. Златну медаљу је освојио и на првенству Америке за играче до 20 година 2000. године, док је 2001. на Светском првенству за играче до 21 године освојио бронзу. Са сениорском репрезентацијом је на Олимпијским играма освојио по једну златну и бронзану медаљу, док са Светског првенства има једну сребрну медаљу. На ФИБА првенствима Америке је освојио укупно осам медаља, од тога две златне и по три сребрне и бронзане медаље. На СП у Кини имаће могућност да учврсти своју позицију.
Скола на мечу против Нигерије током такмичења групе Б на Светском првенству у кошарци, у Спортском центру у Вухану 2. септембра 2019.
Са репрезентацијом Аргентине освојио је бројне медаље. Прво је 1995. на кадетском, а затим и 1996. јуниорском првенству Јужне Америке освајао златне медаље. Златну медаљу је освојио и на првенству Америке за играче до 20 година 2000. године, док је 2001. на Светском првенству за играче до 21 године освојио бронзу. Са сениорском репрезентацијом је на Олимпијским играма освојио по једну златну и бронзану медаљу, док са Светског првенства има једну сребрну медаљу. На ФИБА првенствима Америке је освојио укупно осам медаља, од тога две златне и по три сребрне и бронзане медаље. На СП у Кини имаће могућност да учврсти своју позицију.
2. Луис Скола – 624
Скола на мечу против Нигерије током такмичења групе Б на Светском првенству у кошарци, у Спортском центру у Вухану 2. септембра 2019.
Са репрезентацијом Аргентине освојио је бројне медаље. Прво је 1995. на кадетском, а затим и 1996. јуниорском првенству Јужне Америке освајао златне медаље. Златну медаљу је освојио и на првенству Америке за играче до 20 година 2000. године, док је 2001. на Светском првенству за играче до 21 године освојио бронзу. Са сениорском репрезентацијом је на Олимпијским играма освојио по једну златну и бронзану медаљу, док са Светског првенства има једну сребрну медаљу. На ФИБА првенствима Америке је освојио укупно осам медаља, од тога две златне и по три сребрне и бронзане медаље. На СП у Кини имаће могућност да учврсти своју позицију.
Скола на мечу против Нигерије током такмичења групе Б на Светском првенству у кошарци, у Спортском центру у Вухану 2. септембра 2019.
Са репрезентацијом Аргентине освојио је бројне медаље. Прво је 1995. на кадетском, а затим и 1996. јуниорском првенству Јужне Америке освајао златне медаље. Златну медаљу је освојио и на првенству Америке за играче до 20 година 2000. године, док је 2001. на Светском првенству за играче до 21 године освојио бронзу. Са сениорском репрезентацијом је на Олимпијским играма освојио по једну златну и бронзану медаљу, док са Светског првенства има једну сребрну медаљу. На ФИБА првенствима Америке је освојио укупно осам медаља, од тога две златне и по три сребрне и бронзане медаље. На СП у Кини имаће могућност да учврсти своју позицију.
© AFP 2023 / DOUG PENSINGER1. Оскар Шмит – 843 (просек 24,1)
Оскар Шмит са дресом број 14, бразилски репрезентативац – слободно бацање на утакмици против САД током Летњих олимпијских игара 1996. године у Атланти.
Шмит је најбољи стрелац у историји Светских првенстава. На 33 одиграна меча за Бразил на Светским куповима постигао је 843 поена, што ће рећи 25,5 по мечу. Најдоминантнији је био у Буенос Ајресу 1990, где је бележио 34,6 поена по мечу, што је апсолутни рекорд светских првенстава у кошарци.
Оскар Шмит са дресом број 14, бразилски репрезентативац – слободно бацање на утакмици против САД током Летњих олимпијских игара 1996. године у Атланти.
Шмит је најбољи стрелац у историји Светских првенстава. На 33 одиграна меча за Бразил на Светским куповима постигао је 843 поена, што ће рећи 25,5 по мечу. Најдоминантнији је био у Буенос Ајресу 1990, где је бележио 34,6 поена по мечу, што је апсолутни рекорд светских првенстава у кошарци.
1. Оскар Шмит – 843 (просек 24,1)
Оскар Шмит са дресом број 14, бразилски репрезентативац – слободно бацање на утакмици против САД током Летњих олимпијских игара 1996. године у Атланти.
Шмит је најбољи стрелац у историји Светских првенстава. На 33 одиграна меча за Бразил на Светским куповима постигао је 843 поена, што ће рећи 25,5 по мечу. Најдоминантнији је био у Буенос Ајресу 1990, где је бележио 34,6 поена по мечу, што је апсолутни рекорд светских првенстава у кошарци.
Оскар Шмит са дресом број 14, бразилски репрезентативац – слободно бацање на утакмици против САД током Летњих олимпијских игара 1996. године у Атланти.
Шмит је најбољи стрелац у историји Светских првенстава. На 33 одиграна меча за Бразил на Светским куповима постигао је 843 поена, што ће рећи 25,5 по мечу. Најдоминантнији је био у Буенос Ајресу 1990, где је бележио 34,6 поена по мечу, што је апсолутни рекорд светских првенстава у кошарци.