Репрезентација Србије фуриозно је завршила први круг са три убедљиве победе. Шта мислите о игри „орлова“ и колико далеко можемо?
― Три победе јесмо остварили, али нису баш фуриозне. У прве две утакмице смо, реално, имали противнике који нису дорасли нашој репрезентацији, али добро дођу као увод у овакве утакмице као што је била ова данас са Италијом. Ово је била много озбиљнија утакмица, права такмичарска која, у суштини, много значи за следећи круг такмичења. Важна је победа, теже него што резултат говори смо добили Италијане, који су се показали као врло тврда и такмичарски незгодна екипа. Победа је заслужена и добродошла, али остаје простора код нас за још пуно побољшања у игри.
У својој каријери сте играли на истој позицији као Никола Јокић. Како би млади Савовић данас чувао Јокића и како би се носио са најбољим центром НБА лиге?
― Мислим да то поређење није умесно. Никола Јокић управо игра оно што се од њега и очекивало у репрезентацији. Без обзира на његове године, он има заиста огромно искуство, и то искуство користи на најбољи начин. Када у нападу треба да асистира ― он то ради, када треба да повеже линије између центара и бекова ― он и то добро ради. Када треба да подигне ритам, такође. Дакле, он је један од кључних играча наше репрезентације…
Да додамо ту још и Богдановића и Бјелицу…
― Да, да. Они су извукли утакмицу против Италијана. Бјелица у нападу у првом делу утакмице није функционисао баш како треба, али он је играч који то надокнади одбраном, практично олраунд играч који може и да пренесе лопту, и да скочи у нападу. А Богдан, Богдан игра у одличној форми, учествује у одбрани… Добро би било да се прикључи још неко од бекова, Гудурић, Јовић…
Били сте директор Партизана када је селектор Ђорђевић дао они чувену тројку у Истанбулу 1992. године. Да ли се наслућивало док је био играч да ће бити овакав тренер и селектор?
― Тада нисам ни знао да ће да се определи за улогу тренера у својој даљој каријери. А када се тога прихватио, с обзиром на његово знање, искуство и таленат, заиста нисам сумњао да ће и као тренер направити добре резултате.
Да се мало окренемо другом кругу. Чека нас група са Шпанијом и Порториком. Шта очекујете од дуела са Шпанијом и колико је екипа Серђа Скариола слабија без Навара, Пау Гасола, Миротића и Ибаке? Да ли можемо да очекујемо сличну утакмицу као ову са Италијом или ће то бити доста теже?
― Неће бити као са Италијом, зато што Италија има специфичан тим што се тиче висине и позиције играча, практично играју са четири спољна. Гледао сам утакмицу Шпанија―Иран, у којој је Иран водио у трећој четвртини. Шпанија без ових играча које сте набројали сигурно није тим као када би били комплетни, али далеко од тога да ће утакмица бити лака. Сада више нема лаких утакмица. Сада је свака утакмица и важна и тешка и свакој треба најозбиљније приступити.
Осврнимо се и на утакмицу САД и Турске. Шта мислите, да ли су Американци олако схватили ривале или смо видели оно што се од њих може очекивати у наставку такмичења? Колико се разлика у квалитету смањила са „најездом“ Европљана у НБА лигу? Да ли је кључ равноправне игре са њима, поред тога, и то што више нису доминантни на центарским позицијама као на претходним такмичењима?
― Очигледно је да су Американци овај пут дошли са неким трећим, четвртим тимом. То су све одлични, изврсни играчи, али је питање колико су они мотивисани за оваква такмичења. Њих пре свега занимају Олимпијске игре, а Светско првенство им није толико у првом плану и очигледно је да може да се игра против њих. Јесу у групи фаворита, а Турци су, заиста, својом непажњом, изгубили добијену утакмицу. Од овог тима Америкеможе се очекивати да ће се кроз утакмице уигравати и напредовати, тако да их не бих тако лако отписивао.
Дакле, репрезентације попут Србије, Литваније, Аустралије, Француске равноправно могу да играју са тимом САД?
― Аустралију сам гледао у само једној утакмици, имају одличан тим и добро играју. Што се тиче Литваније, без обзира што смо их у припремном периоду победили два пута, мислим да и они могу далеко да догурају у даљем току такмичења. Има ту још озбиљних тимова, али не бих да се залећем са прогнозама. Важно је да ми будемо успешни и у овој следећој фази такмичења, и онда долазе утакмице где од једне зависи комплетна сезона ― и припреме и толики труд се сведу на ту једну! Треба бити стрпљив, паметан... Полако ― корак по корак.
Јесте ли гледали репрезентацију Русије, која игра без свог најбољег играча Алексеја Шведа? Да ли им је пласман у други круг максималан домет или могу да изненаде?
― Нисам имао прилику да гледам Русију. Оно што сам видео је да много тешко играју у групи са Аргентином, која је сасвим солидан тим. Аргентинци су увек имали добар тим, мислим да га и овај пут имају. А Русија, очигледно, није у оном саставу који би гарантовао неки сигуран резултат и добар пласман.
И, за крај овог разговора, можемо ли да прогнозирамо ко ће бити на трону 15. септембра?
― Не, не волим да прогнозирам. Нека момци добијају утакмицу по утакмицу, а ако дође 15. септембар и финале, и то ће бити велико.
