Овим потезом практично је процес „брегзита“ отет из руку премијера Бориса Џонсона, а преузели су га опозиција и побуњени чланови Конзервативне партије, сматра Галовеј.
Резултат гласања (328-301) није никаква победа Џонсонове Владе, већ најављује два нова могућа пораза Владе због „брегзита“ у наредним данима, и то из редова побуњеника из сопствених редова.
Парламент ће данас гласати о томе да ли ће такозвани „тврди брегзит“ бити дозвољен и да ли ће следећег месеца бити одржани ванредни избори.
„У Парламенту је хаос. Британија практично сада нема власт, само неколико недеља пре него што би требало да напусти Европску Унију. Још откако је Хитлер био пред лукама Ламанша 1940. године и када је Чемберлен уклоњен и на његово место доведен сер Винстон Черчил, Велика Британија није била у већем хаосу“, тврди Галовеј.
Новинар Нил Кларк каже за РТ да посланици Парламента који се залажу за останак Британије у ЕУ гурају земљу ка најгорем могућем сценарију.
Према његовим речима, овде је једноставно реч о здравом разуму, који каже: Ако улазите у неке преговоре и особи са којом преговарате кажете да ни под којим условима нећете отићи без договора, онда тешко да ћете добити неки добар договор, будући да је мало вероватно да ће друга страна направити било какве уступке.
Кларк актуелни сукоб види као судар између директне демократије (референдумом је 2016. године изгласан „брегзит“) и индиректне демократије Парламента, који жели да Британија остане у ЕУ.
Британцима је прекипело
„Током целе историје, а посебно током последњих година, ми имамо Парламент који заправо подрива оно што јавност жели, без обзира на то да ли је реч о рату у Ираку, или о приватизацији. Парламент је сваки пут заузимао супротну страну од оне коју је заузела јавност“, сматра Нил Кларк.
„Мислим да је Британцима прекипело. Људима је доста свега. Народ једноставно жели да се ’брегзит‘ деси. Мислим да и присталице останка у ЕУ сматрају исто, јер желе да се све заврши, зато што су ствари отишле предалеко“, каже Кларк.
Новинар Џорџ Шамјуели каже за РТ да треба обратити пажњу и на истраживања јавног мњења. Иако Џонсонова Влада није претерано популарна, опозициона Лабуристичка странка стоји још горе.
Према Шамјуелијевим речима — Џонсон има велике шансе да из овог хаоса изађе као победник, али под условом да одржи неку врсту тактичког савеза са „брегзит“ странком, како би избегли међусобне обрачуне на изборима.
„Џонсон је изборима све ставио на коцку“, каже Шамјуели.
Шта се синоћ десило?
Опозициони парламентарни посланици и побуњени торијевци (из владајуће странке), у првој фази покушаја да спрече „брегзит без договора“, подржали су предлог који им омогућује да преузму контролу над парламентарном агендом, што је иначе надлежност Владе.
Захваљујући прихватању тог предлога, противници Бориса Џонсона моћи ће данас да представе нацрт закона који би обавезао премијера да затражи од ЕУ ново одлагање „брегзита“ до 31. јануара 2020. године, у случају да не дође ни до каквог споразума о изласку следећих недеља.
Шта ће се десити вечерас?
Доњи дом о томе би требало да гласа вечерас. Дакле, оно што се догодило синоћ била је тек увертира у прави обрачун премијера и противника „брегзита по сваку цену“, какав Џонсон форсира. Међутим, ако је судити по синоћњем гласању, Џонсон ће изгубити и вечерас.
За предлог који су поднеле опозиционе странке и побуњени посланици у Џонсоновој странци, упозорени да ће бити избачени ако не подрже Владу, гласало је 328 заступника, а 301 је био против.
Џонсон спрема противудар
Премијер Џонсон, који је одлучан да Велика Британија напусти ЕУ 31. октобра — са или без споразума, припремио је противнапад, пише „АФП“.
Након гласања у уторак, Борис Џонсон је рекао да ће тражити превремене изборе.
„Желим да сви знају: не постоје услови под којима бих од Брисела тражио одлагање. Одлазимо 31. октобра, нема компромиса“, рекао је Џонсон јуче и прозвао побуњенике унутар владајуће странке као колаборационисте ЕУ, који подривају Владине преговоре.
Ако заступници који се противе „брегзиту“ без споразума успеју да наметну одлагање изласка из ЕУ, Џонсонова Влада ће представити Парламенту предлог о сазивању превремених избора.
Таквом предлогу потребна је двотрећинска већина у Парламенту. Међутим, како пише „Би-Би-Си“, теоретски би могао да распише нове изборе и уз обичну натполовичну већину, ако донесе закон којим би ти избори били расписани.
„Не желим изборе, али ако посланици сутра гласају за заустављање преговора и наметну још једно бесмислено одгађање ’брегзита‘, које потенцијално може да траје годинама, онда би то био једини начин да се то реши“, рекао је Џонсон Парламенту након гласања.
Влада је рекла да жели да се такви избори одрже половином октобра, у сваком случају пре европског самита планираног за 17. и 18. октобар у Бриселу.
