„Нашим напорима стално се ствара слика нових односа између Јапана и Русије. Следећи корак је закључивање мировног споразума, што је наша историјска мисија“, нагласио је Абе.
Он је позвао руског председника да „учини све“ како би Јапан и Русија „кренули напред“ ка том циљу.
„Владимире, учинимо заједно све да бисмо се све време кретали напред, док не постигнемо циљ“, рекао је јапански премијер.
Говорећи о закључивању мировног споразума, председник Русије рекао је да постоје бројна питања у вези са војним обавезама Токија према Сједињеним Америчким Државама.
„Постоји много питања у вези са закључивањем мировног споразума: она нису само у равни билатералних односа, нажалост, за нас. Постоје војна и одбрамбена питања, као и питања безбедности, па овде морамо узети у обзир позицију трећих земаља и обавезе Јапана према трећим земљама, укључујући и према Сједињеним Америчким Државама“, објаснио је Путин на пленарној седници.
Председник је у том контексту истакао да у Сједињеним Америчким Државама, „осим тако лепих речи“, које је јапански премијер изрекао раније у свом говору, постоји и изрека настала током 20-их и 30-их година прошлог века: „Лепа реч је добра. Али много више се постиже уз лепу реч и пиштољ“.
„Ми то добро схватамо и знамо и треба да узимамо у обзир“, нагласио је Путин.
Он је додао да ће Русија тежити закључивању мировног споразума са Јапаном.
„Одговарајући на ваше питање, кажем да се чини да је на први поглед то тако једноставно, цео овај проблем остао нам је из прошлости. Али ми, заиста, и ја и Шинзо, то желимо да решимо. И колико год то било тешко, на основу Декларације из 1956. године, како је рекао премијер, кретаћемо се ка пуном решењу наших односа, тежићемо закључивању мировног споразума“, рекао је Путин.
Територијално питање
Односи Русије и Јапана годинама су у сенци непостојања мировног споразума. Јапан претендује на острва Кунашир, Шикотан, Итуруп и Хабомај, позивајући се на билатерални Трактат о трговини и границама из 1855. године. Токио је враћање тих острва поставио као услов за закључивање мировног споразума са Руском Федерацијом, који након Другог светског рата није потписан. СССР и Јапан су 1956. године потписали Заједничку декларацију. Совјетски савез се надао да ће та Декларација окончати спор, али је Јапан сматрао да је документ само део решења проблема и није одустао од претензија на та острва. Каснији преговори нису дали резултате и мировни споразум након Другог светског рата никада није ни потписан.
Став Москве заснива се на томе да су Јужни Курили ушли у састав Совјетског савеза након Другог светског рата и да руски суверенитет над њима, који има одговарајуће међународно-правно утемељење, није упитан.
У новембру 2018. године у Сингапуру је одржан састанак председника Русије Владимира Путина и јапанског премијера Шинза Абеа. Стране су се договориле да убрзају преговарачки процес о мировном споразуму, заснованом на Заједничкој совјетско-јапанској декларацији из 1956. године. То је озбиљан уступак Јапана, јер је до сада његов званичан став био — да се му прво врате четири острва Кунашир, Итуруп, Шикотан, Хабомај, па да се тек након тога закључи мировни споразум.
Пети Источни економски форум одржава се у Владивостоку од 4. до 6. септембра. Новинска агенција „Русија севодња“ је генерални информативни партнер Форума.
