Према резултатима истраживања, искључено је присуство великих животиња попут диносауруса, али је откривено доста трагова јегуља, објаснио је професор Нил Гемел, генетичар са новозеландског универзитета Отаго, преноси Ројтерс.
„Било је веома много јегуља у Лох Несу. На сваком месту са којег смо узимали узорке било је доста трагова јегуља. Не можемо да искључимо могућност да је било џиновских јегуља у Лох Несу, али не знамо да ли примерци које смо сакупили припадају џиновској звери или обичној јегуљи“, рекао је Гемел.
Ипак, Гемел је истакао да нико никада није ухватио џиновску јегуљу.
Међународни тим научника прикупио је узорке у јуну прошле године, а употреба ДНК узорака раније је установљена као средство за проучавање живота у водама, на пример живота ајкула и китова.
Кад год се неко биће креће кроз своје окружење за собом оставља делове ДНК са коже, перја и крзна, или кроз измет и урин.
Први пут чудовиште из Лох Неса помиње се у белешкама мисионара Светог Колумба у 6. веку, а најпознатија слика чувене Неси забележена је 1934. године и на њој се види како из воде вири глава на дугачком врату.
