У тексту „Православна црква се круни на рубовима“ овај лист пише да православне цркве одувек гаје „интиман однос са државном силом“, као и да се сада, „по украјинском узору“, и у Северној Македонији и у Црној Гори виде тенденције одвајања цркве.
„За Македонску православну цркву аутокефалност је кључна. Та црква се 1967. године прогласила независном од Српске православне цркве. До данас ни српска нити било која друга православна црква не признају тај потез, тако да је ’македонска црква‘ изолована у православном свету“, пише лист и додаје да она, и поред тога, може да рачуна на подршку државног руководства.
Када се ради о Црној Гори, тамо и даље већина свештенства и верника припада Српској православној цркви, истиче швајцарски лист и додаје да је пројекат „црногорске православне цркве“ остао „елитни“.
„Подршку налази у оним политичким и културним елитама које се труде у стварању сопственог националног идентитета Црногораца, и то у виду разграничења од Србије. Државно руководство, предвођено дугогодишњим ’регентом‘ Милом Ђукановићем, дуго је у црквеном конфликту заузимало улогу посредника, међутим, то се недавно променило, и то од када се Ђукановић изјаснио за аутокефалност“, наводи се у тексту.
„Планира се спорни закон, који предвиђа да у државном власништву буду сви црквени објекти који су саграђени државним новцем и који су саграђени пре 1918. године, када је Црна Гора постала део Краљевине СХС, а Српска православна црква прибојава се да ће јој новим законом бити одузет велики број цркава и манастира, а затим предат ’црногорској православној цркви‘“, пише „Ноје цирхер цајтунг“.
Истиче се да је Венецијанска комисија Савета Европе критиковала предложени закон као „нејасан“ и препоручила је да се направи јасна разлика између својинског права државе и права на коришћење објеката од стране неке религијске заједнице, а подршка српској страни стигла је и из Истанбула, где је патријарх Вартоломеј рекао да неће подржати оне који би да цепају Српску православну цркву.
„Та уздржаност би се могла објаснити тиме што Константинопољ гаји знатно опуштенији однос са Српском православном црквом него са Московском патријаршијом, са којом је у конкуренцији за превласт у православном свету. Уз то, екуменска патријаршија, напросто, себи не може да дозволи нову црквену свађу, поготово зато што још ниједна православна црква није признала доделу аутокефалности украјинској цркви“, закључује се у тексту.
