Прштало је на терену од брзих тројки, Јовићевих и Јокићевих асистенција. Лопту су у кош закуцавали Милутинов и Марјановић. Посебно је разигран био Богдан Богдановић, који је цепао мрежицу одакле је хтео. Има невероватан проценат шута за три поена — чак 65,2%. А како и не би, кад је у Кини показао да уме да погађа тројке и затворених очију.
Тимски дух ове екипе се видео од првог до последњег минута оба меча.
.@KSSrbije 🇷🇸 playing with 2 centers is a cheat code 💯! #ANGSRB #SrbijaGotGame@NMilutinov
— Basketball World Cup (@FIBAWC) August 31, 2019
📽 https://t.co/U6RPjwM4Dr pic.twitter.com/wLHcLN4B15
Није ни чудо што су „орлови“ главна тема свих светских медија после првих одиграних утакмица, а ни то што их је ФИБА прогласима главним фаворитима за освајање првог места, чак и испред Американаца.
Тек је почетак, рано је за прогнозе, али ово све неодољиво подсећа на онај шампионат из 2002, када су на паркету били неки други момци. Генерација коју су предводили Дивац, Бодирога, Јарић, Гуровић, Стојаковић направила је тада једну од највећих сензација на Светским првенствима.
На домаћем терену је избацила репрезентацију САД предвођену НБА звездама Реџијем Милером, Џермејном О’Нилом, Полом Пирсом...
А онда су наши наставили ка свом сну. Ка светском трону, ка медаљи најјачег сјаја, ка бесмртности... Желели су трофеј више него ико. Играли су за славу, за своју земљу, за навијаче који су поред малог екрана проводили ноћи и јутра.
У финалу је пала Аргентина, која је имала најмоћнији састав у својој историји. Оберто, Скола, Ђинобили, Сконокини су иначе били први који су узели скалп Американцима на том првенству и победили их у групи.
Велики меч, једно од најузбудљивијих финала СП у кошарци, добила је Југославија.
У самој завршници, после повратка из амбиса, дошло се до продужетака и додатних пет минута. Цела нација је била уз ТВ екране. Очекивао се нокаут противника... Веровало се у сваког појединца, у Светислава Пешића, у његове одлуке. С разлогом, испоставило се после додатних пет минута. Невероватно борбена Аргентина је бачена на колена. Урлик Шаренца: „Готово. Све је готово. Југославија је шампион света!“
И велико славље је могло да почне. Прво на терену и у сали, а онда широм Индијанаполиса, широм Србије, Црне Горе, Републике Српске…
Хоће ли садашњи „орлови“ дотаћи висине својих претходника? Могу ли Јокић, Богдановић, Јовић, Марјановић да буди нови хероји нације? По таленту, жељи, умећу, по приступу у прве две утакмице — изгледа да могу. Корак по корак, тек је почело...
Још је једна ствар занимљива. И тада је поход на трон кренуо преко Анголе.
Па нека се историја понови. Сви се томе надамо. А момци и те како дају повода за наду. Срећно, плави.
Поновило се!
