Стални представник Русије скренуо је пажњу ОЕБС-а да ситуација у региону постаје све алармантнија, а висок ниво незапослености, социјална угроженост, велико учешће становништва у трговини наркотицима, трговини оружјем, терористичким и екстремистичким организацијама и даље су норма за Косово.
„Посматрања мисије ОЕБС-а указују на пораст злочина на етничкој основи — 27 одсто у поређењу са другом половином 2018. године. У огромној већини случајева, жртве су локални Срби. Последњи нечувени инцидент догодио се 2. септембра у Косовској Митровици, где је у нападу групе Албанаца српски младић рањен ножем“, рекао је Лукашевич на састанку сталног савета ОЕБС-а у Бечу.
Квазидржавни ентитет на непризнатом Косову показао се неодрживим. Све већи број земаља повлачи признање његове независности, додао је он.
„Све је очигледније да се квазидржавни ентитет на Косову показао неодрживим. Није случајно да број земаља које повлаче признавање такозване независности расте“, истакао је стални представник Русије.
Према његовим речима, привремене власти у Приштини демонстрирају хроничну немоћ и отворену неспремност за решавање акутних проблема за становнике региона.
„Како би задовољили своје политичке амбиције, локални политичари су се ослањали на подстицање екстремистичког расположења међу косовским Албанцима, углавном на рачун намерног погоршања косовске кризе“, истакао је високи дипломата.
Први потпредседник Владе и министар спољних послова Србије Ивица Дачић је 25. августа објавио да је афричка држава Того петнаеста земља која је повукла признање независности самопроглашеног Косова.
Последњих месеци дипломате из Србије активно раде на убеђивању земаља да повуку признање Косова. Папуа Нова Гвинеја, Гана, Бурунди, Република Суринам, Гвинеја Бисао, Либерија, Лесото, Мадагаскар, Република Палау и други су повукли своја признања независности Косова.
С друге стране, у фебруару је косовски министар спољних послова Беџет Пацоли изјавио да је добио признање од још једне државе — Барбадоса.
Парламентарни избори у покрајини
Лукашевич је, такође, изразио сумњу да ће избори за такозвани парламент самопроглашеног Косова допринети доласку одговорних личности на власт у овом региону.
Како је Лукашевич нагласио на састанку Сталног савета ОЕБС-а, косовско-албанску елиту и даље трзају међукланске борбе.
„За време такозване независности, ниједна влада није одрадила цео мандат. Неславна судбина превремене оставке стигла је и кабинет ’пиштољ-коалиције‘ на челу са бившим командантима ’ослободилачке војске Косова‘, рекао је стални представник.
„Мало је вероватно да ће предстојећи парламентарни избори 6. октобра допринети доласку на власт одговорнијих личности“, оценио је Лукашевич.
Председник привремених косовских институција Хашим Тачи раније је расписао ванредне парламентарне изборе за 6. октобар 2019. године. Одлука је донета због самораспуштања парламента, до којег је дошло 22. августа након што је косовски премијер Рамуш Харадинај поднео оставку због позива на саслушање у Специјални суд за ратне злочине у Хагу у својству осумњиченог. То ће Харадинају бити трећи процес. Пре тога га је Хашки трибунал два пута ослободио оптужби, иако се процес, према Трибуналу, „одвијао у атмосфери застрашивања сведока“.
