Ти добронамерни водичи кроз тунел ка светлости ЕУ практично нам поручују:
„Е, таман смо мислили да вас примимо у европску породицу, а ви се окрећете Русији, која вас кочи на путу ка слободи и благостању“!?
Како је почело
Чим је амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко најавио потписивање споразума са Евроазијском економском унијом (ЕАЕУ), Европска комисија је, брже боље, саопштила да ће Србија морати да раскине тај споразум чим уђе у ЕУ.
Потом је председник Спољнополитичког комитета у Европском парламенту Дејвид Макалистер лансирао иновативну идеју — да Србија одмах са евроазијатима прецизира клаузулу о отказивању споразума након што приступи ЕУ.
Појавио се изнебуха и незаобилазни Мирослав Лајчак са поруком да је потписивање споразума Србије са „проруском групацијом“ збуњујуће и да се не може ићи у два правца истовремено.
Међу српским евроатлантским догматама, у наступу панике предњачио је Вук Драшковић са „упозоравајућом“ поруком — да се не иде у ЕУ преко Москве, да је Србија сада практично изабрала Евроазијску унију уместо ЕУ и да јој прети да постане балканска Венецуела и Сирија…
Узнемирено лицемерје
Ако све економске користи овога пута ставимо у страну, Србија је већ политички профитирала само од најаве споразума са Евроазијским блоком.
Јер, овакво огољавање бриселске конфузије и овај степен беспомоћног цинизма и узнемиреног лицемерја у редовима Европејаца — одавно нисмо видели.
Дакле, страни и домаћи продавци европске будућности овога пута су обрнули тезе као у театру апсурда.
Од Хага до Косова — крива је Русија
Њихове поруке су бриљантно надреалне. Они хоће да нам кажу:
После 19 година испуњавања свих живих услова и уцена — од Хага до Косова — сада је Русија крива што Србија не улази у ЕУ.
Није битно што су водећи људи Европе директно поручили да се не надамо проширењу Уније на један дужи временски период, европски пут Србије у ствари зауставља Москва.
Тачније — није вам место у ЕУ, али не смете ни да потпишете споразум са Евроазијском унијом 25. октобра 2019. године, јер вас тако Русија спречава да уђете у ЕУ једног лепог, сунчаног дана.
Као да девојка одговори просцу на коленима:
„Нећу се никада удати за тебе, али не смеш да погледаш ниједну другу, јер се тек тада нећу никада удати за тебе“...
Следи нова фаза лудила
Само можемо да претпоставимо каква би могла да буде следећа фаза евроатлантског лудила према Србији.
Можда ће ускоро да нам поруче:
За стање школства у Србији крива је Русија, иако сте применили европско-болоњску реформу.
За стање у правосуђу крива је Москва, иако сте се стриктно придржавали одлука Венецијанске комисије, као дела система ЕУ.
За слику у финансијском сектору одговорна је Руска федерација, иако се 20 година држите препорука ММФ и Светске банке.
За стање људских права и медијских слобода одговорна су православна руска браћа, иако сте све законе преписали из ЕУ, а западним медијима ни броја се не зна, у односу на један руски Спутњик.
И има још примера у свим областима живота — нашу војску су у протекле две деценије потпуно реформисали НАТО стандарди, а не руски мигови и хеликоптери…
Свеједно, Руси су криви јер се милитаризујемо, „звецкамо оружјем“ и тако претимо суседима...
Још нешто се ових дана провлачи као „аргумент“ против потписивања споразума са ЕАЕУ, а то је да Србија вишеструко више извози у ЕУ и да је практично економски зависна од ње.
Признајемо, то је тачно. Али, зато нам и јесте овако.
А сигурно може много боље. Зато, потпис 25. октобра са Евроазијском унијом, па да видимо — можда нас хитно и преко реда приме у ЕУ.
Јер, много су се узнемирили.
