„У случају политизације и извесних идеолошких примеса које се дају одређеном догађају, а нарочито због специфичних догађаја и историјског наслеђа Москве и Варшаве, Пољска је постала бедем према Русији и огроман камен о који се спотичу и европске и руске амбиције“, изјавио је Бисенић у Спутњиковој емисији „Од четвртка до четвртка“
„Пољска се приближава једном тумачењу које изједначује комунизам и нацизам и које, под видом тоталитаризма, одбацује оба система у име либералне демократије и у том смислу се победа у Другом светском рату посматра кроз ту призму“, рекао је Бисенић.
„Иако тај рат није био идеолошки, он је имао за циљ елиминисање читавих народа“, додаје наш саговорник и наглашава да је касније трансформисање сукоба у Другом светском рату у идеолошку форму — погрешно и манипулативно.
Бисенић каже да је Пољска на индиректан начин победнике ставила у губитнике, а губитнике изједначила са онима који су рат добили, и у том смислу на манифестацији европског примирја морале су да буду заступљене све европске земље, а нарочито Русија. Он објашњава да је Варшава пронашла образложење — да је позвала земље чланице НАТО и евроатлантске савезнице.
„Можемо ми сада да спекулишемо — да ли нас баш Пољска није позвала, или је то усаглашено на неком другом нивоу“, нагласио је бивши амбасадор.
Ђукановић као глас разума?
Србија је етнички најближа Црној Гори, па због тога Бисенића не чуди реакција председника те земље после обележавања у Варшави, који је рекао да би прослава била потпуна да су били присутни представници Србије и Русије.
„Ђукановић је разумео да му се отворила могућност да он буде једини који ће настојати да коригује оно што домаћини нису учинили, а заправо то јесте гест који је позитиван, али који га не кошта превише“, објашњава Бисенић.
Нови човек САД за Балкан
Сједињене Државе именовале су специјалног изасланика за Западни Балкан. Метју Палмер је у првом интервјуу рекао да му је циљ да што пре врати Београд и Приштину за преговарачки сто. Бисенић каже да су Американци сматрали да ће се ефикасније бавити тим питањем ако именују посебног човека, имајући у виду да је Стејт департмент, који је водио косовско питање, подложан великим турбуленцијама.
„Постоји неколико сметњи које коче наставак дијалога Београда и Приштине — чекају нас избори на Космету, после чега ћемо чекати формирање владе (привремених институција Приштине), након тога ће представници Србије бити у предизборној кампањи, па у формирању власти. Након свега тога, онда се улази у летњи период, када је америчка кампања у пуном јеку, и то ће све продужити процес договора Београда и Приштине“, рекао је Бисенић.
Рампа за српске политичаре на КиМ
Наш саговорник тврди да најава Приштине да ће забранити представницима Србије да иду на Косово док траје предизборна кампања представља само још једну провокацију у низу.
„То има контраефекат, јер не доприноси продубљивању поверења, поготово када је у току преговарачки процес. Онда се поставља питање — какву вредност може да има потписивање било каквог споразума са Приштином. Поверење у дипломатији и у спољној политици се гради дуги низ година, а веома лако може да се сруши. Добар пример за то јесте да су Влада Муслиманске браће и председник Египта Морси признали независност Косова, само пар дана након што ће Морси бити смењен са власти. Србија данас још разговара о том признању — то је вербална изјава портпарола Министарства спољних послова, која није у писаној форми. Ипак, када се разговара са египатским званичницима, они су веома опрезни, јер ако почну да доводе у питање своје спољнополитичке одлуке, онда ће неко да постави питање — шта се дешава са Кемп-дејвидским споразумом између Израела и Египта“, каже наш саговорник.
Ердоган поново прети Западу
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган запретио је да ће отворити западну границу државе за сиријске избеглице, уколико не буде формирана зона безбедности на северу Сирије и уколико Запад не пружи Анкари обећану помоћ. Бисенић сматра да су односи Турске и ЕУ веома комплексни, јер Турска чека дуги низ година да постане њена чланица, што ствара фрустрације, посебно код Реџепа Тајипа Ердогана, који је дуговечност своје владавине засновао на заокрету спољне политике од Запада ка Истоку.
„Турска је угостила највећи број сиријских избеглица и видели смо шта се догодило када је отворила границе 2015. године. Она са правом тражи да Брисел испуни обећања, али је у могућности да повећа цену својих захтева“, рекао је бивши амбасадор.
Бисенић закључује да процеси у Сирији нису ушли у фазу у којој је дипломатско решење на видику, након кога би могла уследити реконструкција земље, али је та фаза веома близу и Ердоган зна да је сада последњи тренутак у ком он може инструментално да користи избегличко питање, како би подсетио Европу на њена обећања.
