Војни полигон ће се, како је планирано, простирати на територији три црногорске општине — Шавника, Мојковца и Колашина, док ће његова површина износити 7.500 хектара.
И док је Влада одлучна у намјери да Сињајевину претвори у војни полигон, на недавно организованом протесту под геслом „Сачувајмо Сињајевину“, неколико стотина грађана заклело се да ће планину бранити, док су мјештани поручили да ће по „цијену живота“ спријечити да Сињајевина постане војни полигон, те да су спремни да блокирају све приступне путеве до планине уколико војска крене ка њиховим катунима и пашњацима.
Петиција проглашена за „хибридну“
Борба за Сињајевину била је централна тема и 125. Илинданског сабора испред цркве Ружице на тој планини, а том приликом је и митрополит Амфилохије потписао петицију против изградње војног полигона и поручио да се на Сињајевини не смије успоставити војни полигон, „јер би то затровало и уништило ту свету планину“.
Одговор из Владе на све то стигао је јуче у виду неопозиве одлуке да се од Сињајевине направи стрелиште, док је премијер Душко Марковић казао да притисци са којим се владина одлука суочила „нису суштински и еколошки“, већ „политички и деструктивни“, те да је по сриједи „својеврсна хибридна активност против Владе и њених институција“.
„Ми тамо не угрожавамо животну средину, већ је чувамо. Нађите примјер у Црној Гори и региону неког простора гдје је војска била, а да је тај простор девастиран“ казао је Марковић.
Коментаришући такав став Владе, портпарол Нове српске демократије (НСД) Марко Ковачевић истиче да је премијер Марковић познат по томе да под врхунским политичким достигнућима сматра доношење оних одлука које су у супротности са вољом огромне већине становништва.
Против воље народа
Еклатантан примјер за то је, како наглашава, премијерова изјава да је Влада Црне Горе признала тзв. државу Косово, иако је знала да је преко 80 одсто становништва против те одлуке.
„Сада говори о Сињајевини и војном полигону са истом свијешћу да увијек треба радити супротно од онога што је већинска воља народа око појединих питања. Јасно је да су мјештани и већина грађана против коришћења те лијепе планине у војне сврхе из страха од девастације простора, али и из страха од војника из других држава НАТО-а“, каже Ковачевић за Спутњик.
Наш саговорник се ипак прибојава да ће полигон на Сињајевини бити намијењен прије свега за потребе чланица савезница НАТО-а, а не за Војску Црне Горе.
„Тренутна Војска Црне Горе нема толико капацитета да су им ове врсте полигона неопходне, тако да је јасно да их Влада гради за оне снаге које су бомбардовале Србију и Црну Гору 1999. године. Те окупаторске трупе су свуда девастирале простор гдје год им је био дат на коришћење и оне се не могу поредити са војском СРЈ која је имала одговоран и заштитнички однос према територији земље коју је чувала.“
„С тога, сматрам да се полигон на Сињајевини прави да на њему вјежбају примарно војници Хрватске и Албаније, а не ово што се лажно назива Војском Црне Горе. Међутим, премијер Марковић је у праву. Наравно да је то и политичко питање, а не само еколошко. Оно је прије свега безбједносно, јер ћемо уколико Влада Црне Горе настави да спроводи овакву политику на крају морати као грађани да се сами бранимо од НАТО-а“, закључује Ковачевић.
