Чекали смо ову утакмицу, као први озбиљан тест, као истински почетак и прилику да се потврди надмоћ српске кошарке и све је баш тако кренуло. Прва четвртина протекла је као по најлепшим жељама. Шта се онда догодило?
Замка трапера
Деловало је да репрезентација Србије упада, попут неопрезног меде, у слабо скривену замку трапера.
Ђорђевић је кренуо да одмара прву петорку, а са клупе као да су у игру ушли страхови и недоумице. Уз најгору утакмицу мени омиљеног играча Немање Бјелице, од када игра кошарку, и Јокића каквог не би позвали на „Ол стар“, већ на „терапију савладавања беса“, моћни тим из предтакмичења претворио се у Богданов one man show, а то није довољно за Шпанце. Добили су нас на искуство или, што би ми музиканти рекли — „маторанство“.
Судије трагикомичне
Да ли сте приметили како је селектор Шпаније наизглед бесмислено добио техничку грешку у првој четвртини? Да ли вам се то и даље чини бесмислено? Далеко од тога да оправдање тражим у судијама, али они јесу трагикомични део овог такмичења. Питајте Литванце. Нажалост, то је још једна последица сукоба различитих кошаркашких организација на планети, са немерљивим последицама по саму игру која би требало да им је свима највише на срцу.
Шта је ту је... Србија игра четвртфинале против Аргентине, а то значи да нас чека слична комбинација искуства и енергије. Надајмо се да је ово репрезентативцима Србије била довољна школа, јер наредним противницима су они као биковима црвене мараме, још од оног драматичног финала у Индијанаполису.
Да се понови Индијанаполис…
Треба ствари гледати са веселије стране. У Атини 1998. четвртфинале је тадашња Југославија играла баш против Аргентине, па је после освојила титулу... И у Индијанаполису се играло са Американцима „пре времена“, па је све добро прошло... Опет, не бих се много ослањао на прошлост. И ова утакмица се одигравала тачно десет година после чувене Теове тројке и Шаренчевог „охохохо“, па је сада било „оле оле“...
Време је да се наши, у претходном наставку описани мотиватори баце на враћање победничког духа.
У међувремену, сазнали смо и за личну трагедију дивног Васе Мицића. Одлучио је да ипак игра против Аргентине. Можда његова снага и пожртвовање буду мотив да се иде даље... или, ако тако и не буде, поука свима нама, да има и важнијих ствари у животу од кошарке.
Овог викенда, представници Пиринејског полуострва су нас испрашили и у фудбалу и у кошарци... Али, гледао сам и девојке како играју одбојку...
Дејан Цукић, рокер, преводилац и талија српских кошаркаша већ деценијама, пише за Спутњик ексклузивне колумне током Светског кошаркашког првенства у Кини.
Претходне Цукићеве колумне читајте ОВДЕ.
