У емисији „Енергија Спутњика“ водитељка Јелица Путниковић је са директором Евроазијског безбедносног форума и стручњаком за енергетску безбедност Митром Ковачем разговарала о америчком мешању и лобирању против изградње руских гасовода ка Европи.
Ситуација је мање-више слична као 2013. и 2014. године, када је Вашингтон отворено и агресивно лобирао против изградње гасовода „Јужни ток“. За разлику од тог периода, када је Бугарска одустала од изградње тог гасовода, сада амерички сенатори не долазе само у ту земљу, већ обилазе цео Балкан. Двојица америчких сенатора Рон Џонсон и Крис Марфи боравили су у Украјини и Србији, а посетили су и Приштину.
Европа као талац
Према Ковачевим речима, и у старој, и у новој америчкој администрацији видљив је континуитет политике према Европи и Русији. Према Европи, држећи је у статусу таоца и покушавајући да је од Русије дистанцирају и тако спрече природан спој у размени технологија, ресурса и енергената, каже Ковач.
„На тај начин, САД покушавају да очувају примат најразвијеније државе света и да тако диригују све друге процесе у Европи и Евроазији. Део нове америчке администрације свестан је да неће бити монопола, нити је могуће остварити нови светски поредак на начин како је то рађено до сада. Наиме, већина савременог света је мултиполарно оријентисана и не прихвата нови светски поредак као такав. С друге стране, Русија се веома брзо вратила у стратешке глобалне игре, на шта Америка подозриво гледа и жели не потпуно да заустави, јер је то немогуће, али да успори развој Русије, првенствено у погледу пласмана енергената, да јој смањи буџет и, на дуже стазе, да се покидају везе са Европом“, објашњава Ковач.
У Европи се наставља кампања против руског гаса. Пољаци, којима идуће године истиче дугогодишњи уговор о транзиту руског гаса ка Европи гасоводом „Јамал-Европа“, што значи да су веома близу ситуацији у којој се налази Украјина, поручују да се окрећу ЛНГ гасу из САД — без обзира на то што је скупљи од руског. Немци и даље морају да се бране да им треба „Северни ток 2“...
Немачка доследност
Природно је што је Немачка упућена на Русију, сматра Ковач, који наглашава да је Трампова администрација помирљивија и разумнија од претходних, када Немачка није смела да подигне глас против америчких стратешких циљева.
„Мислим да ће Немачка остати доследна. Немачка привреда, уколико не би била ослоњена на руски гас, веома би брзо упала у рецесију, а то би изазвало кризу и у многим другим европским државама, што би утицало на глобалне светске токове“, наводи Ковач.
Пољска, као највернији амерички савезник у Европи, заједно са прибалтичким републикама и Украјином, покушаће да спречи изградњу „Северног тока 2“, чак и судским путем.
„Пољска ће, заједно са балтичким државама и Украјином, чинити све да се супротставља директној вези коју су успоставиле Русија и Немачка, и да се, поготово уколико дође до оживотворења ’Северног тока 2‘, спречи такав сценарио и за ’Северни ток 3‘“, сматра Ковач.
А зима долази...
Уочи предстојеће зиме руски гас је посебно актуелан, зато што ове године истиче уговор о транзиту тог енергента кроз Украјину, о чему је Бугарска већ званично обавештена.
У институцијама ЕУ још није престао отпор „Турском току“, каже Ковач. Када су испуњени сви услови Трећег енергетског пакета ЕУ, покушава се са тихим бојкотом, тако што изградња „Турског тока“ никако да почне у Бугарској, чиме се обесмишљава изградња гасовода кроз Србију.
Околности су другачије у односу на период када је планирана изградња „Јужног тока“, па је сада енергетска безбедност Бугарске условљена изградњом „Турског тока“.
„Постоји могућност да настане проблем у вези са транспортом гаса ка Балкану и Бугарској, преко Украјине, Молдавије и Румуније, што је Русија најавила. Верујем да је то добра порука за бугарско руководство да ризикује своју енергетску безбедност и да нема алтернативу за ’Турски ток‘“, каже Ковач.
Ризик за Србију
Престанак испорука руског гаса преко Украјине погодиће и Србију. Пошто Бугарска неће завршити изградњу своје деонице „Турског тока“ до почетка наредне зиме, поставља се питање како ће Србија бити снабдевана гасом. Према информацијама из Бугарске, та земља ће из „Турског тока“ Србију снабдевати гасом кроз разна премошћавања. Међутим, Ковач тврди да количине гаса добијене из „Турског тока“ на тај начин нису довољне за српску привреду.
Ипак, саговорник Спутњика очекује да између Украјине и Русије дође до компромиса у вези са транзитом гаса и да ове године одређене количине гаса, мање него претходних деценија, прођу кроз Украјину.
У прилог томе да је руски гас незаменљив у Европи иде и чињеница да све стратешке, војне и безбедносне околности говоре да гас са Блиског истока и из каспијског басена у блиској будућности не може да потече ка европским земљама, јер је Русија, својим присуством у Сирији, ставила под контролу главне раскрснице преко којих би гас са Блиског истока могао да буде испоручиван Европи.
