Геолог са Универзитета у Торонту Барбара Шервуд Лолар, чији је тим открио бактерије, које удишу сумпор, дубоко у земљи у канадском руднику Кид, обавиће специјалну анализу како би се открило да ли су оне повезане са другим организмима „дубоко у земљи“, јавља Ен-Би-Си. Према њеним речима, резултати би могли бити готови за годину или две.
Истраживачи сугеришу да би студија могла дати доказе о пореклу живота на нашој планети, примећујући да су такве бактерије које су преживеле без кисеоника дубоко под земљом биле отпорне на тешке услове живота док је Земља још била млада. Штавише, постоји теорија да се живот на Земљи могао појавити у више наврата и да су ови, претходни облици живота, можда још негде сачувани.
„Буквално смо огребали површину дубоке биосфере. Питање је могу ли постојати читави домени који не зависе о ДНК, РНК и протеинске основе живота каквог познајемо“, рекао је минералог Роберт Хејзен из Геофизичке лабораторије Карнегијевог института.
Физичар са Државног универзитета у Аризони Пол Дејвис поновио је свој став, позивајући се на потрагу за тзв. „животом у сенци“.
„То би се издвојило као кандидат за ’живот у сенци‘“, рекао је он.
Иако тим Барбаре Шервуд Лоларове није открио никакве знакове „живота у сенци“ у канадском руднику, чије је дно остало нетакнуто до две милијарде година, она сугерише да би колеге требало да имају „широко отворен ум“.
„Ми видимо само оно што тражимо. Ако не тражимо нешто, нећемо га ни пронаћи“, казала је она за Ен-Би-Си.
У јулу ове године је објављено да је њен тим открио популацију микроба који удишу сумпорна једињења и живе без сунчеве светлости хранећи се минералним пиритом, познатим као „злато будала“. Рудник у којем су пронађени микроби описан је као „најдубље истражена тачка на Земљи и резервоар најстарије познате воде“.
„То је фасцинантно место где организми буквално једу ’злато будала‘ како би преживели. То што смо пронашли је тако узбудљиво — узбудљиво као ’опет сам дете‘“, рекла је Барбаре Шервуд Лолар описујући откриће њеног тима.
Њена студија базира се на извештају истраживача опсерваторије „Дип карбон“ из 2018. године, који су покушали да сумирају обим биосфере у дубокој Земљи коју су назвали „подземним Галапагосом“. Према њиховој процени, тамо би се могло пронаћи 500 билиона ћелија тежине око 300 пута веће од свих живих људи, дубоко под нашим ногама.
