У последње две деценије забележен је нагли раст броја људи оболелих од психичких поремећаја и аутизма, што је веома забрињавајуће.
Епидемија психичких обољења делимично се приписује побољшаној дијагностици и већем броју становника који имају приступ лековима. Ипак, научници су се фокусирали на потрагу за наследним факторима, који проузрокују ментална и психичка обољења. Пронађене су многе генске групе у којима мутације знатно повећавају ризик од обољења тог типа. Међутим, дугогодишњим посматрањем близанаца, научници су закључили да се појава тих болести не може у потпуности приписати генетици.
Истраживачи су дошли до закључка да у том процесу улогу игра сложена комбинација наследних, социјалних и еколошких фактора.
Научници одавно тврде да је у великим градовима број људи са менталним и психичким поремећајима већи него у руралним срединама, што их је подстакло да обрате пажњу на квалитет ваздуха.
Амерички научници су 2013. године анализирали податке о 7.000 деце рођене са аутистичним поремећајем, чије су мајке за време трудноће живеле у Лос Анђелесу. Испоставило се да загађење озоном и отровним честицама, које су мање од 2,5 микрометара повећава ризик од аутизма за 12 до 15 одсто.
Године 2014. објављено је шест студија, у којима је откривена веза између аутизма и квалитета градског ваздуха. Једна од њих је рад научника са Медицинског факултета Универзитета у Рочестеру (САД). Они су сместили глодаре у собу испуњену загађеним ваздухом као на улицама града средње величине. Затим су проучавали деловање таквог ваздуха на њихов мозак и утврдили да суз приметни знаци упале, док је у нервном ткиву повећан ниво неуротрансмитера глутамата. Такве промене су карактеристичне за особе са шизофренијом и аутизмом.
Повећан ризик у градовима
У Кини је проблем са квалитетом ваздуха посебно изражен. Једно од последњих истраживања је показало да ментално здравље становника највише зависи од смога, где постоји много токсичних честица и где су забележене осцилације дневне температуре.
Најновије истраживање које је проучавало везу између менталних обољења и квалитета ваздуха објавили су научници са Универзитета из Чикага и Универзитета у Орхусу (Данска). Они су проучавали податке о 151 милион осигураника у САД у периоду од 2003. до 2013. године и 1,4 милиона пацијената, који су се родили у Данској у периоду од 1979. до 2022. године и који су живели тамо првих десет година свог живота.
Највећи ризик од депресије примећен је код досељеника из Европе, док се шизофренија и епилепсија најчешће срећу код Афроамериканаца. Ризик од биполарног поремећаја је повећан за 27 одсто у окрузима са лошим квалитетом ваздуха. Лош квалитет земље повећава ризик од поремећаја личности за 19,2 одсто.
Међутим, проблем је у томе што још није могуће доказати узрочно-последичну везу између загађења ваздуха и психичких, односно менталних поремећаја, јер превише других штетних фактора и стрес утичу на становнике градова.
Аутори студије на крају наводе хипотезу која се своди на оксидативни стрес у ћелијама мозга, што доводи до њиховог изумирања и оштећења генетског материјала.
