„Пре утакмице смо констатовали да је Србија јако, јако добар тим. Али и јако незгодан, а и јако висок тим. Притом, не мало виши од нас, него баш, баш... И причали смо тако пред утакмицу... А ево шта је била наша тајна. Ми смо, до овог меча, били најбоља одбрана на шампионату света (по броју украдених лопти по мечу), али нам је било јасно да ће нам они убацити 90 поена. То нисмо могли да зауставимо, знали смо да не можемо. То је била почетна мисао“, кренула је анализа селектора Аргентине, преноси „Блиц“.
Тајну је појаснио следећим речима:
„Били смо и те како свесни да не можемо да зауставимо унутрашњу игру Србије, ону у рекету, па смо схватили да, једноставно, морамо да дамо више поена од ње! Не знам, 95-100 поена. Знате, сви тренери стално потенцирају: ’Одбрана! Одбрана!‘. Разумем ја све то. Сви тренери воле одбрану, али... Морате да дајете кошеве да бисте победили. Понекад смо губили мечеве од великих тимова, само зато што нисмо веровали у себе“.
„А сада... Сада смо знали две ствари — прво: да Србија има проблеме у одбрани, а друго: да може стално да даје кошеве. А ето, колико смо им ми дали... 97? Па, то је скоро 50 по полувремену. Ако питате мене, то је био кључ нашег успеха. Напад, не одбрана“, рекао је Ернандез.
На крају је закључио духовитом опаском, сервираном уз искрено признање о предностима и манама екипе коју предводи:
„Знате, ми нисмо високи. Нисмо ни нешто много атлетски грађени. Зато морамо да играмо паметно. Баш паметно. Зато су нама кључне ствари као што су стварање простора, тајминг, поштовање тактике... Видите, кошаркаши Аргентине су дефинитивно паметни. Не паметнији од других, него смо толико такмичарски настројени, да стварно волимо да побеђујемо. Али, не можемо то да остваримо јурњавом по терену, просто није то за нас, нити да скачемо као луди, или да бацимо само нашим високим играчима, па да они то све реше, јер ми ни немамо високе играче. Немамо те атлете. Зато морамо да играмо паметно. То је и разлог што имамо толико извлачења играча иза блокова, то је и разлог што су нама за победу битне ствари као што су пик-ен-рол, унутрашња стратегија, спољна кретња... А и Кампацо“, уз осмех је рекао селектор „гаучоса“.
Факундо Кампацо, који је уз Луиса Сколу био један од два јунака победе Аргентине, не служи се баш најбоље енглеским језиком, али је давао све од себе да одговори на знатижељу страних новинара у Кини. У једном тренутку је упитан да ли би могао себе да види као вођу нове златне генерације, попут славног претходника Мануа Ђинобилија, али је он разумео да га питају о селектору Србије:
„Ђорђевић је стварно велики... И кошаркаш, а велики је сада тренер. Умало да и ја играм против њега!“, почео је са одушевљењем да прича аргентински плеј, а онда су му скренули пажњу да је питање било потпуно другачије, те није наставио о свом дивљењу према српском селектору, који је играчку каријеру завршио 2005. године, три године пре него што је Кампацо започео своју професионалну кошаркашку причу.
