Према Џонсоновим речима, он је са Трампом разговарао о војној помоћи Кијеву, а амерички председник је рекао да би европске земље требало да воде рачуна о Украјини, јер се она налази „у њиховом задњем дворишту“.
Марфи је додао да украјински званичници не могу да разумеју разлоге зашто Бела кућа разматра блокирање војне помоћи.
Закон о војном опремању
Према наводима америчких медија, Трамп размишља о томе да се блокира додела војне помоћи Украјини у износу од 250 милиона долара.
Међутим, још није јасно како намерава то да учини, пошто ће наићи на озбиљно противљење у Конгресу САД, који је раније одобравао таква средства.
Трамп ће се ускоро састати с председником Украјине Владимиром Зеленским, па ће одлуку о том питању можда донети управо након сусрета с украјинским колегом.
Медији наводе да се питање војне помоћи тренутно разматра, а да су средства намењена Украјини — замрзнута.
Руски експерт Владимир Васиљев сматра да су, упркос инертности америчке политике по питању војне помоћи Украјини, у овом случају намере сенатора повезане са покушајем да се ради против Трампа.
„Конгрес је у последње време много тога урадио у инат Трамповој администрацији. То је због предизборне године — следеће године Представнички дом биће реизабран у пуном саставу. Међутим, постоји једна тачка и она је повезана с тим у којој мери ће Конгрес успети то да изведе. Јасно је да ће та војна помоћ бити укључена у закон о војном опремању, а очекује се да ће администрацији бити прилично тешко да одбаци тај закон. Међутим, постоји одређене несугласице између Представничког дома и Сената и они тек треба да постигну договор. Осим тога, Трамп може да уложи вето на нацрт закона, ако нешто не одговара администрацији“, каже Васиљев.
Полигон за истраживање обојених револуција
Према његовом мишљењу, неслагања у САД због војне помоћи Украјини могла би да означавају заокрет америчке политике по питању Украјине.
„Могуће да су она део заокрета америчке политике у вези са оставком саветника америчког председника за националну безбедност Џона Болтона. С обзиром на његову посету Кијеву и Минску, та оставка можда није прејак сигнал, али је ипак некакав сигнал да администрација преиспитује свој став, бар што се тиче војне помоћи Кијеву, будући да постоји мишљење да ће већи део те помоћи у Украјини бити једноставно разграбљен“, рекао је Владимир Василиев.
Трамп је затражио од свог тима за националну безбедност да преиспита пружање војне помоћи Украјини, како би се уверио да се средства користе у складу са интересима САД, а о каквим је интересима реч објаснио је за Спутњик Вадим Колесниченко, председник Међународног савета руских сународника:
„За САД Украјина је полигон за истраживање обојених револуција. САД не испоручују најновије наоружање Украјини и неће их испоручити у блиској будућности. Међутим, потреба да се одржи одређена равнотежа интереса која омогућава да америчка војска буде присутна на територији Украјине постоји и постојаће. И у будућности ће увек постојати такозвана америчка војна помоћ, јер Украјина, као антируски пројекат, још се није у потпуности остварила и у том погледу морамо бити опрезни.“
Подсетимо, од 2014. године САД су редовно издвајале средства за помоћ Украјини и на то је потрошено више од милијарду долара. Русија је више пута упозоравала на америчке планове за испоруку оружја Украјини, односно да би тај корак могао да доведе до ескалације сукоба у Донбасу.
И већина европских политичара се противи снабдевању Украјине оружјем, јер многи сматрају да је то веома ризичан и контрапродуктиван начин да се изађе из кризе.