Једна од најупечатљивијих конференција је започела причом о тешком моменту у којем се састају два тима — уместо у борби за медаље, одмерили су снаге у разигравању од 5. до 8. места.
„Мислим да нам је велика жеља и спортска дужност била да реагујемо на овај начин. Ми смо тим када играмо тако, ми смо група која дуго игра заједно, знамо шта нам је чинити на оваквим мечевима. Некад иде у једном, некад у другом смеру. Треба инсистирати на заједништву — и у победама и у поразу“, изјавио је Ђорђевић на конференцији, преноси „Блиц“.
„Трудио сам се максимално да их мотивишем, да их дигнем. Показали смо да можемо да играмо и те како добру кошарку, али, нажалост, играмо само за част. Да испоштујемо такмичење које нам је много дало.“
Истакао је због чега је на почетку постојала толика разлика између два тима, а онда се осврнуо и на стање у тиму.
„Утакмица је отворена на фантастичан начин, они су још били под шоком. Одрадили смо кратак тренинг данас преподне. Они нису били на тренингу јер су завршили утакмицу касно. И њих је ово изненадило, не знам да ли су очекивали неког другог, да ли су се припремали за нас. Отворили смо на одличан начин шутем са дистанце. Имали смо добру контролу, мало изгубљених лопти. Кључ је био да не примамо брзе поене, као што је требало да буде против Аргентине. У томе смо данас успели. Тимски смо бранили њихову транзицију. Све честитке момцима на игри. Није лако никоме, али професионалци смо, идемо даље“.
Дефанзивни бедем је изгледао најбоље на читавом турниру, али кључ лежи у ствари која се уопште не види на паркету.
„Одбрана је била јако добра. Да будем искрен, утакмица је дошла у тешком тренутку за њих и сигурно није једнак физички напор. Спавати дуже од две ноћи у истом кревету, пробудити се, доручковати, одморити главу и све... То је за играче кључно на оваквим такмичењима.“
„Аргентина је села у аутобус и за сат и по била овде. Ми смо после Шпаније у 1 сат и 30 минута паковали кофере, а Аргентинци су већ били у креветима. Путовали смо целу ноћ да бисмо стигли у два, они су се пробудили у 10... То је можда и највећи опоравак на првенству — један сјајан доручак. Можда звучи смешно, али је јако битно. Ми смо јели ко зна шта и где. Жао ми је што нас је то докачило. Имали су пар тренинга више да се припреме за меч. И Американци се жале на исте ствари. Тако је, како је.“
