„Можемо колико хоћемо да говоримо о мирним условима, преосталој снази, последицама за предстојеће изборе у Авганистану и слично, али је сурова реалност да су САД изгубиле рат у Авганистану“, пише стручњак за међународне односе у свом чланку.
Према његовим речима, свака дискусија последњих месеци није ништа друго до „смоквин лист“, смишљен да прикрије велики стратешки неуспех.
Професор истиче да је пораз у Авганистану пре политички него војни и повезан је са чињеницом да „придошлице“ никада неће одлучивати о судбини земље.
Волт сматра да су планови САД да претворе Авганистан у савремену демократску земљу од самог почетка имали много мана и мало шанси за успех.
Како је рекао, то је повезано са историјом и традицијом земље, њеним положајем, сиромаштвом и корупцијом.
Професор истиче да је немогуће завршити све ратове победом, а тако великој нацији, као што су Американци, преостаје да извуку закључке из те грешке.
Амерички председник Доналд Трамп изјавио је 10. септембра да су преговори САД са талибанима мртви.
Трамп је такође рекао и да би Америка могла да уништи талибане, али да би то проузроковало смрт милиона људи.
Рат који траје 18 година
Авганистанска кампања је најдужи рат у америчкој историји, који траје скоро осамнаест година (почео је 7. октобра 2001. године) и до сада је, према подацима које је прикупио новинар „Њујорк тајмса“ Род Нордланд, на страни Американаца и америчких савезника однео око 70.000 живота, међу којима су животи око 2.300 америчких војника.
Водник прве класе Елис Барето Ортиз, који је погинуо у нападу талибана прошле недеље, због чега је Трамп одлучио да прекине мировне преговоре, шеснаеста је америчка жртва ове године.
За ових осамнаест година, односи између талибана и Вашингтона прошли су циклус од љутих непријатеља (САД су напале Авганистан јер су талибани били заштитници Осаме Бин Ладена и Ал Каиде) до страна за преговарачким столом. Сада, након Трамповог отказивања преговарачког процеса, будућност Авганистана опет је неизвесна.
