Виталиј Чуркин је био стални представник Русије у УН од 2006. до 2017. године, све до његове изненадне смрти на радном месту у Њујорку. Пауерова је била стална представница САД у УН од 2013. до 2017. године, за време Барака Обаме.
Она је испричала да је први пут видела Чуркина за време кризе у Босни и Херцеговини 90-их година, док је он био на дужности заменика министра спољних послова Русије. Пауерова је у то време радила као новинарка. Она је нагласила да је била задивљена како је Чуркин течно говорио енглески језик и цитирао фразе из америчких филмова и књига. Она је признала да је била веома импресионирана када је руски дипломата успео да убеди босанске Србе да повуку тешку артиљерију из Сарајева.
Према речима Пауерове — Виталиј Чуркин је увек штитио интересе Русије. Када је она ступила на дужност сталне представнице САД у УН, њена претходница Сузан Рајс јој је рекла неколико речи о Чуркину, које Пауерова цитира у својој књизи.
„Довешће вас до лудила, али ћете бити потребни једно другом“, рекла је Рајсова и посаветовала колегиницу да „инвестира у Чуркина“.
Пауерова је такође истакла да је Виталиј Чуркин био познат међу дипломатама УН по томе што је боље него ико познавао правила и процедуре Организације и мајсторски их је користио у корист Русије.
Део мемоара Пауерове посвећен је и њеним преговорима са Чуркином 2013. године о хемијском оружју у Сирији. Према њеним речима — преговори су вођени у атмосфери дубоког узајамног неповерења, због чега је у разговору било довољно напетих тренутака. Русија се плашила да ће САД искористити договор како би оправдали своју војну интервенцију у Сирији. САД, са друге стране — „нису веровале намерама Москве“. Међутим, као резултат преговора постигнут је и реализован договор између Москве и Вашингтона о извозу декларисаног сиријског хемијског оружја, које се накнадно уништавало.
„Виталиј и ја смо увек одговарали на позиве једно другом. За три и по године, колико смо радили заједно, чинили смо све што је могуће да помиримо наизглед непомирљиве ставове“, пише Пауерова у својој књизи.
Она је додала да је Виталиј Чуркин био изузетан говорник, а волео је и да се нашали. Пауерова се присећа да је између руског дипломате и ње постојало „нешто попут правог пријатељства“. Према њеним речима — ујединила их је љубав према позоришту и спорту, a позивали су једно друго на представе и на утакмице.
Она је написала и да никако није успела да заинтересује Чуркина за бејзбол.
Руски дипломата је на њену препоруку гледао серију „Американци“ о животу измишљених совјетских обавештајних служби у САД, иако је назвао серију „помало смешном“.
„Допадао ми се Виталиј, ја сам га поштовала, иако сам значајан део свог времена проводила у УН у јавној и жестокој борби са њим“, резимирала је Пауерова.
Мемоари Саманте Пауер под називом „Образовање идеалисте“ објављени су ове недеље у Сједињеним Америчким Државама и одмах су ушли међу првих пет најбоље продаваних, према статистици компаније „Амазон“.
