Град, који је био домаћин бројним филмским екипама током снимања популарне телевизијске серије „Чернобиљ“, панику са филмског платна пренео је и међу грађане. Не само да је у плану масовна вежба, већ су власти Вилњуса обезбедиле скоро милион долара за куповину таблета јода, пише „Блумберг“.
Поред тога, све што се могло видети у серији власти Вилњуса ће да понове у збиљи — током вежби биће активиране сирене за обавештавање о нуклеарној опасности, сви мобилни претплатници добиће адекватно обавештење на својим телефонима, биће активиране спасилачке екипе, укључујући и сву расположиву авијацију, а у појединим деловима града спроводиће се и евакуација.
Поред многобројних спасилачких екипа, у вежбама ће учествовати и огроман број волонтера, који ће изигравати жртве нуклеарне катастрофе — пролазиће кроз комплетан програм регистрације, добијаће нову и чисту одећу, а потом ће бити пребацивани у специјалне центре, како би се вршила целокупна неопходна медицинска анализа.
Према речима представника Одељења за цивилну заштиту, који је задужен за организацију ових вежби, Вилњус нема намеру да „гледа у пасуљ“ да ли ће до потенцијалне катастрофе уопште и доћи, већ ће се унапред припремити за њу.
Вежбе ће трајати четири дана и почеће 1. октобра, а сценарио који ће бити увежбаван је следећи — на новоизграђеној нуклеарној електрани у Астравецу долази до крупног квара, због чега се ствара облак радијације, који прети да стигне до Вилњуса.
Проблем је, оцењује „Блумберг“, што се многи у Вилњусу прибојавају оваквог црног сценарија, јер је током изградње ове електране до сада избило неколико инцидената — током изградње, од 2012. године до данас, погинуло је троје људи, a велика забринутост влада због нетранспарентности приликом изградње, као и због недовољних информација о последицама случајног пада атомског језгра са дизалице.
Поред тога, Литванија се жали и да је сама територија у Астравецу, где се нуклеарна електрана налази, опасна, будући да је тај део земље означен као место са „појачаном сеизмичком активношћу“, те да у случају цурења радијације последице може да осети чак 2,8 милиона људи.
Међутим, према речима Александра Уварова, стручњакa за енергетику и директора центра „Атом-инфо“, ситуација по питању сеизмичке активности тог земљишта је у најмању руку — забавна. Како каже — све је то почело још у совјетско доба када је неки историчар пронашао чланак у којем једна жена тврди како је овде дошло до земљотреса јачине седам степени Рихтерове скале.
Како каже — она се позивала на власника неке фарме, коме је његов радник испричао да није дошао на посао, јер се испред њега „поцепала земља“, а у реалности би пре било да се он једноставно напио и зато није дошао, док му је земљотрес послужио као изговор. Али, у историјским књигама остало је забележено да је дошло до земљотреса, иако никаквих трагова није било.
„Ако то и јесте тачно, онда је то био један поприлично снажан земљотрес, који је погодио само један мали заселак. Шалу на страну, засигурно тврдим да су током пројектовања ове нуклеарне електране узети у обзир сви подаци о земљотресима који су се дешавали на овом подручју, што омогућава да се осигура безбедност нуклеарне електране, чак и ако дође до такве ситуације“, додаје Уварова.
Имајући у виду да ће прва тура енергената у ову нову нуклеарну електрану стићи већ 1. октобра, Литванија је већ почела са праћењем нивоа радијације дуж границе са Белорусијом и у реци која пролази кроз Атровец, будући да се та вода користи за пиће, те да би, у случају цурења радијације, без пијаће воде остало 540.000 људи.
Литванија се одавно жалила Европи по том питању — не само на трусно подручје где се електрана налази, већ због тога што је изграђена на удаљености од свега 40 километара од великог града, иако је након инцидента са Фукушимом 2011. године издата међународна препорука да се стопирају изградње свих таквих објеката на удаљености мањој од 100 километара од великих градова.
Међутим, упркос бројним упозорењима из Литваније, суседна Белорусије демантује литванске власти, наводећи да не постоји ни један проблем са изградњом електране, као и да безбедност грађана ни на који начин није угрожена.
Иначе, треба имати у виду да ће у овој нуклеарној електрани бити пуштена у рад два реактора капацитета 2.400 мегавата, које гради руска компанија за нуклеарну енергију „Росатом“, а она већ гради сличне електране у Финској, Турској и Кини. Поред тога — Русија је у ову електрану уложила 11 милијарди долара у виду кредита Белорусији, а Москва ће за ову електрану бити и једини добављач енергената.
