Ова компанија је током рестаурације тврђаве у унутрашњости тог здања пронашла право културно благо распоређено на површини од око 400 метара квадратних, у чијем саставу се налази црква са остацима фресака, парно купатило, остаци палате, два објекта, улице, трг и цистерне са бунарима.
За доктора Марка Поповића, коаутора монографије посвећене православној Цркви Свети Никола у Новом Брду, ово није никаква новост, јер управо о овоме са својом колегиницом пише књигу која би требало да се појави идуће године.
Јединствено, а српско
„Истражен је замак или цитадела Новог Брда, где су нађене грађевине које су изузетно занимљивe. Нађени су остаци двоспратне палате, и још једна палата, у којој се налазила велика дворана и остаци парног купатила, које је потпуно јединствено на нашем подручју. То је оно што ми зовемо културно благо и нешто што до сада нисмо имали. Све то је истраженo, ископано и конзервирано и презентовано. И то нема везе са овим актуелним причама о бедемима тврђаве, које се сада плету“, каже наш саговорник.
Доктор Поповић наглашава да треба разликовати део који се односи на истраживање цркве Светог Николе на Новом Брду и део културног блага у замку Новог Брда, који је на суседном вису и нема никакве сумње да је у оба случаја реч о српском културном наслеђу.
Приштина јача од Унеска?
„То је највећи српски средњовековни град. У 14. веку и у првој половини 15. века налазио се у средишту рударске зоне, где је вађено сребро, а у Новом Брду су се налазиле ковнице српског средњовековног новца. У замку је столовао војвода, или српски намесник српског владара, а када је српски владар долазио на Ново Брдо, онда је ту био двор српског владара. Нарочито Деспота Стефана“, прича саговорник Спутњика.
Нема дакле, уверен је он, никакве дилеме да су у питању објекти који припадају средњовековном српском граду Новом Брду.
По његовим речима — Ново Брдо основано је почетком 14. века, а Турци су га заузели средином 15. века, када је град почео и да се гаси. Српска јавност, напомиње наш саговорник, није била заинтересована за ово откриће, када су на њему радили 2015. и 2016. године.
Спор почео у јуну
Иначе, компанија „Кото“ саопштила је да је спровела читав поступак рестаурације у сагласности са пројектом, чија је припрема, према Унеску, била поверена пројектантском бироу „Омега инжењеринг“ из Дубровника. Из компаније су изјавили да су затечени одлуком института за заштиту споменика косовских институција да се заустави рестаурација, посебно имајући у виду да су имали добру сарадњу са њима у досадашњој реализацији пројекта.
Подсећамо — Приштина је почела да прави проблеме око српских грађевина на Новом Брду још у јуну, када је тадашњи премијер привремених институција Приштине Рамуш Харадинај остатке православне Цркве Светог Николе у Новом Брду покушао да представи као католичко наслеђе, наводећи да је реч о тробродној базилици, која није својствена православним грађевинама.
Истраживања између 1957. и 1960. године јасно су показала да је у питању православна црква. Она је грађена у две етапе — првобитна црква саграђена је око 1369. године, имала је моравску пластику и највероватније је била задужбина или краља Вукашина, или један од првих споменика кнеза Лазара.
Када се Српска православна црква побунила због својатања историје, на тврђави на Новом Брду постављена је застава самопроглашене републике Косово, а једно време су специјалне снаге привремених приштинских институција биле распоређене око целе тврђаве.
Врхунац својатања био је када је на рушевинама цркве Светог Николе одржана католичка миса, уз благослов Приштине.