„Међутим, ако се транзит кроз Украјину настави и после 1. јануара 2020. године, компанија неће тражити никакву надокнаду за направљене губитке“, прецизирао је Витренко.
Руски експерт Игор Коваљов захтев „Нафтогаса“ сматра у најмању руку „чудним“.
„Ради се о томе да истиче раније закључен договор. Ово су нови преговори и ставови страна, који могу бити апсолутно слободни. Ми можемо да пожелимо да склопимо споразум са Украјином, а можда и не желимо, посебно ако имамо у виду да је украјински систем за транспорт гаса већ истрошен и прилично пропао — то су ризици у вези са испоруком гаса у Западну Европу. Нејасно је о каквој компензацији причамо, ако одбијемо да закључимо споразум. То је као да желите да купите стан, водите неке преговоре, па се предомислите. Да ли би због тога што смо се предомислили требало да будемо кажњени, чак и ако нисмо ништа потписали и никакве обавезе прихватили? Позиција је врло чудна“, истиче Коваљов.
Постојећи уговори за испоруку и транзит руског гаса кроз Украјину истичу крајем ове године. За сада њихова будућност није сигурна. О новом споразуму се расправља на трилатералним састанцима Русије, Украјине и Европске комисије, а следећа рунда преговора се очекује 19. септембра у Бриселу.
Према речима министра енергетике Русије Александра Новака — Москва је спремна да продужи уговор за транзит гаса преко Украјине под постојећим условима и да настави испоруке Кијеву.
Могућност компромиса
Игор Јушков, водећи аналитичар Националног фонда за енергетску безбедност, сматра да ће стране на састанку у Бриселу само дефинисати своје позиције, али не очекује да сва спорна питања буду решена.
„Мислим да ће то бити утврђивање позиција страна, с обзиром на то да украјинску делегацију треба да представљају нови људи. Са старима нико није могао да разговара, јер су представници „Нафтогаса“ и украјинског Министарства енергетике отворено изјављивали да неће потписати никакав транзитни споразум. Управо то забрињава Европљане, јер сматрају да ће „Гаспрому“ бити тешко да испуни уговорне обавезе од јануара до марта, у сезони грејања, без украјинског транзита, с обзиром да копнени делови ’Северног тока 2‘ и ’Турског тока‘ још нису завршени“, рекао је Јушков.
Према његовим речима — преговоре компликују исувише различити ставови страна по питању транзита.
„’Гаспром‘ каже да је спреман да потпише дугорочни уговор о транзиту, уколико није условљен формулом ’транспортуј или плати‘. Украјинци, међутим, траже да се потпише десетогодишњи уговор са огромном количином гаса, управо под тим условима. У том случају, Русија би морала да у сваком тренутку има на располагању договорену количину гаса и, ма колико транспортовала, да плати као да је реч о тој количини. На овај начин би принудили Русију да највећи део поново транспортује старим гасоводом, то јест — ’заробили‘ би ’Гаспром‘ на украјинском гасоводу. Тражена сума је три милијарде долара годишње на период од десет година — позиција старог украјинског преговарачког тима је била управо таква“, рекао је експерт.
Ипак, Јушков верује да стране могу да постигну компромис.
„Мислим да стране на другом или трећем састанку могу постићи компромис: за 2020. годину могу потписати споразум по типу такозваног пакета, постављајући услов ’транспортуј или плати‘ за око 60 милијарди кубних метара. А од 2021. године па убудуће — велико је питање. За Европљане је најважније да сада реше проблем зиме 2020. године. Мислим да ће о томе разговарати: зима 2020. године биће централно питање“, закључио је Јушков.
Европа такође тражи да се остави део транзита кроз Украјину, а јуче је суд ЕУ подржао Пољску у спору са „Гаспромом“ и забранио руској компанији да самостално користи гасовод „ОПАЛ“ у пуном капацитету.
Украјинска рута ће остати
Ову одлуку европског суда многи руски експерти тумаче као покушај САД да преузму контролу над ЕУ и да наметну свој, скупљи гас. Руски економиста Василиј Колташов такође сматра да је таквом одлуком ЕУ решила да удовољи Украјини, чак и на штету својих интереса.
„Та одлука суда је снажан притисак на ’Гаспром‘. Она је апсолутно неповољна, тим пре што је еврократија могла то да избегне. Али сада је она решила да је много исплативије присилити ’Гаспром‘ да очува транзит гаса кроз Украјину и да га тако чвршће привеже за ту земљу, пошто руска компанија покушава да пребаци испоруке на Балтик, транзитом кроз Немачку, а гасовод ’ОПАЛ‘ иде кроз Немачку у Чешку… Чак и ако Русија буде смањивала транзит и своју сарадњу са Украјином, тешко да ће доћи до неког наглог омекшавања. Уз помоћ америчких лобиста, они ће покушати да надокнаде мањак гаса скупљим америчким гасом“, сматра Колташов.
Економиста објашњава да се благонаклоност ЕУ према Украјини и спремност да жртвује интересе земаља ЕУ види у одлуци европског суда, а такође и у спремности европских власти да угоде актуелним украјинским властима и да очувају транзит, пошто се верује да ће еврократија имати велики утицај на све процесе у Украјини и на цео програм Владимира Зеленског, као и на мере које ће он спровести по налогу ММФ-а и које ће омогућити европским компанијама да купују земљу у Украјини.
Руски експерт Александар Разувајев објашњава да је та одлука у складу са трећим енергетским пакетом ЕУ, којим се утврђује да један страни снабдевач гаса не може да има потпуну контролу над копненим гасоводима који пролазе кроз територију ЕУ.
„За ’Гаспром‘ ће то значити само да би удео у гасоводу ’ОПАЛ‘, према судској одлуци, теоретски требало продати трећем лицу. Поента је у томе што је власничка структура оператора гасовода сложена. Контролни акционар ’ОПАЛ-а‘ више није ’Гаспром‘, а ни његове ’ћерке фирме‘, већ његов немачки партнер ’Вингас‘. Стога је одлука суда закаснела — гасовод има најмање два власника. Са правног становишта, таква власничка структура не противречи трећем енергетском пакету“, објаснио је стручњак.
Разувајев сматра да ће украјинска рута у сваком случају остати.
„Украјина и транзит гаса кроз ову земљу немају никакве везе са тим, осим што ће ’Гаспром‘ и даље моћи да користи капацитете ’ОПАЛ-а‘, што је наставак постојећег ’Северног тока‘. Према томе, ’Гаспром‘ ће све више пунити своје гасоводе, смањујући транзит кроз Украјину, који је у последње време ионако прилично смањен. Кроз тај транзитни систем ће ићи око десет милијарди кубних метара гаса, док је за време Леонида Кучме ишло и стотину милијарди. Ипак, мислим да се Русија, ни након пуштања у рад ’Северног тока 2‘ и ’Турског тока‘, неће у потпуности одрећи транзита гаса кроз Украјину“, сматра Разувајев.
