Наиме, јуче је у Ријеци група италијанских фашиста развила заставу Краљевине Италије, а у Трсту је откривен споменик италијанском књижевнику и политичару Габријелеу Д’Анунцију, човеку који је својеврсна претеча италијанског фашизма.
На ове, наводи се, изливе италијанског фашизма и империјализма уследиле су жестоке реакције из хрватског државног врха, а „Индекс“ констатује да би судећи по тим осудама неко неупућен могао да помисли да Хрватску воде заклети антифашисти, људи који заиста разумеју да је фашизам био идеологија и пракса која је, како је то рекао министар Гордан Грлић Радман, увела Европу у страхоте Другог светског рата.
Тај медиј, како преноси Танјуг, пише да је право стање ствари сасвим другачије, што је нехотице открила и кратка јучерашња комуникација министра Радмана и новинара.
Наиме, на захтев да прокоментарише то што из Србије стижу поруке да се у Хрватској одвија застрашујућа ревизија историје, Радман је казао да не зна „да ли би се само насмејао или дао неку важност томе“.
„Оно што чуди је то што Србија не разуме геополитички контекст“, закључио је Радман.
У тексту пише да је Србија, иако је четнике рехабилитовала и прогласила антифашистима (иако су најчвршћу сарадњу током Другог светског рата имали баш с италијанским фашистима), последња на свету која би Хрватској требало да приговара због „застрашујуће ревизије историје“, али да то не значи да Србија није у праву.
Хрватским властима, истиче портал, смета италијански фашизам, али им не смета хрватски фашизам, односно усташтво, што су досад више пута јасно изразили.
За премијера Пленковића злогласни усташки поздрав „за дом спремни“ (ЗДС) има двоструке конотације, па је чак основао посебну Комисију која је произвела бизарне документе у којима се констатује да је ЗДС неуставан, али дозвољен.
За председницу Колинду Грабар Китаровић ЗДС је био „стари хрватски поздрав“, па је онда накратко постао споран, да би се вратила ставу да је „под тим поздравом одбрањена Хрватска“, те је стога неупитан.
„Индекс“ пише да се у Хрватској протеклих година одвија организована рехабилитација усташтва и НДХ, као и антисрпска мржња, али за премијера Пленковића, подсећа се, то су само појединачни инциденти који нису израз шире друштвене климе.
Уосталом, напомиње се, хрватске власти се под вођством Пленковића и Китаровићеве већ неколико година баве организовањем свечаних погреба за хрватске фашисте убијене у Другом светском рату, при чему им чак организују и војне почасти мимо важећих закона РХ.
С друге стране, партизани који су се борили против усташа и страних окупатора попут италијанских фашиста проглашени су за најгоре злочинце.
Пленковићу, истичу у „Индексу“, не смета ни што његов министар бранитеља Томо Медвед финансира рад филоусташког Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац, чија је главна оперативна теза да Јасеновац није био усташки логор смрти, већ да је био послератни комунистички логор, а не смета му ни то што исто министарство даје хиљаде куна за публикације у којима се величају НДХ и усташе.
Китаровићевој пак, пише „Индекс“, не смета да у јавности изражава своје симпатије према певачу који је на својим концертима позивао на верност усташком злочинцу Анти Павелићу и певао кољачку песму „Јасеновац и Градишка Стара“.
