Шалу на страну, али ово јесте био духовит расплет околности. Читава нација ишчекивала је да се наши момци освете НБА звездама за два узастопна масакра у финалима кошаркашких такмичења под заставом ФИБА, али до пресудног окршаја дошло је много раније.
Не у коферима, него на терену
Ја ипак мислим да је то била важна победа. Најпре из перспективе нашег менталитета. После неочекиваних, увек претерано трагично схваћених пораза, наше су селекције обично одмах мислима више биле у већ спакованим коферима, него на терену где се играла нека „утешна“ утакмица. Тако смо остали без прегршт бронзаних медаља, које су, по квалитету, наши кошаркаши могли да освоје.
Као изузетак на памет ми падају Олимпијске игре у Лос Анђелесу 1984. године. Тадашњи селектор Југославије Мирко Новосел, према чаршијским легендама, намерно је изгубио полуфинале како би избегао дуел са тада прејаком колеџ репрезентацијом САД („боље је окончат такмичење побједом“) и тако ускратио свет за први прави дуел две будуће мегазвезде Мајкла Џордана и Дражена Петровића.
Овога пута, изазов надметања са изабраницима Грега Поповича био је довољан да се момци тргну из летаргије и заиграју пуном снагом. Добро, Амери су ушли у утакмицу као да им се не игра... Онда су наши дигли руке у другој четвртини, па бих се у похвалама зауставио на другом полувремену. Утакмица је добијена, а надам се и мотив за победничко окончавање учешћа на турниру.
Менталитет преокрета
Свима који волимо кошарку, од тренера и играча до нас навијача, било би добро да што пре усвојимо тај менталитетски преокрет и заборавимо на „унапред добијене“ утакмице и „трагично обесхрабрујуће“ поразе.
Супротно неким мојим инсинуацијама из првог текста у овом серијалу, кошарка је у последњих 50 година, од оних првих „златних момака“ из Љубљане, постала истински глобални феномен. Маркетинг НБА лиге сигурно је томе допринео, али и инфилтрација у НБА систем много међународних звезда где су управо играчи са ових простора одиграли пионирску улогу.
Захваљујући надахнућу које су они пружали, данас одличне тимове имају и Аустралијанци, Французи, Канађани, Пољаци, па и Чеси. Сачекајмо зато последње дуеле, па онда, неочекивано расхлађене главе, да промислимо шта нас даље чека у игри коју обожавамо.
