У економији су познате четири велике робно-новчане револуције. Замена робе за робу — систем „трампе“, затим појава кованог новца и племенитих метала, коју је заменио принцип папирног новца у размени и на крају појава електронског и дигиталног новца.
Пре десет година тихо смо ушли у нову еру новца — појавом криптовалуте биткоин дошла је нова вредност на тржиште.
Да ли нам се спрема глобална криптовалута, попут криптовалуте Либра, коју је створила компанија „Фејсбук“? Куда иде тржиште у будућности и да ли постоје сигурна улагања?
О овој теми у емисији „Технограм“ говоре Бобан Милошевић, крипто едукатор, и Никола Корбар, директор Центра за економска истраживања.
Од шкољке до криптовалуте
Шта је (без)вредно, и који критеријуми дају вредност и прихваћеност на тржишту? Ово се чини као да су лака питања, а заправо зависе од употребне вредности и поверења.
„Ако говоримо о новцу, историјски и пре кованица, када су се користиле шкољке и со, људи су покушавали да неку вредност ускладиште. Историјски гледано, било који новац који је опстао као квалитетан био је онај који је успео да одржи своју вредност. Традиционално, кроз време је злато најбоље постигло тај ефекат, због односа постојећег злата и пристизања новог, које се сваке године ископа и доноси у промет“, каже Бобан Милошевић.
Да ли тренутни систем електронског и папирног новца све више постаје неодржив и скуп за функционисање? У последњих десетак година, са развојем технологија, тихо је дошла нова економска револуција у виду криптовалута. „Блокчејн“ звучи рогобатно, ништа мање није компликовано ни објаснити тај термин — у преводу значи ланац блокова, док у пракси представља дигитални финансијски дневник.
„Све што се радило и раније, ’блокчејн‘ исто ради, само начин на који то ’блокчејн‘ ради је заправо оно што је битно. Код ’блокчејна‘ није могуће да се информације избришу ни промене, и то из разлога што би морало да се нападне десетине хиљаде различитих места одједном да бисте могли то да урадите“, каже Никола Корбар и додаје да је оно што је записано у таквој врсти система апсолутно сигурно и тачно, без реалне могућности да се у будућности измени неки податак.
Предности и мане
Чувена је анегдота Хенрија Форда, који је причао да, када би питао људе шта би они желели да се направи ради бржег кретања, они би му одговорили да би желели брже коње. Тако је и са новцем — људи су углавном склони да размишљају у оквиру познатог и скептични су према већим променама. Свака иновација, разуме се, носи мане, али и предности, које је чине јединственом и коришћеном на тржишту.
Практичан пример предности коришћења криптовалута може се видети кроз дознаке које, на пример, у Србији износе три милијарде долара годишње и раме уз раме су са директним страним инвестицијама. Многи посредници у трансакцијама зарађују значајне суме, узимајући свој проценат, а када би се трансфери обављали преко криптовалута, не би било никаквог умањења иницијалне суме.
„Ова технологија је толико фасцинантна да омогућава по први пут у историји човечанства да решимо неке проблеме које традиционални новац има. Једна од предности је пренос вредности изван државних граница“, каже Бобан Милошевић.
До пре три године читаво тржиште криптовалута вредело је десетак милијарди долара, док данас његова вредност прелази 250 милијарди долара. Чињеница је да се као једна од мана узима и велика осцилаторна вредност криптовалута.
„Проблем је у томе што је тржиште криптовалута врло плитко и мали је број мењачница које су релевантне, само су две до три пријавиле реалан промет. Довољно је да неко упумпа одједном неколико десетина милиона долара и да поремети цену, барем у том тренутку“, тврди Корбар.
Такође, поставља се питање могућности пласмана и трансфера такозваног прљавог новца преко криптовалута.
Колективна контрола или јединствена моћ
Компанија „Фејсбук“ је најавила лансирање сопствене криптовалуте — Либре, и то почетком 2020. године. Централизовани системи попут овог косе се са идејном паролом криптовалута — сви имају контролу, али нико моћ.
„Примену централизованих система видим у привреди за интерна пословања, јер за компанију која користи блокчејн платформу интерно, не видим разлог зашто би излазила на неку отворену платформу“, каже Никола.
Бобан сматра да се дигла велика „прашина“ око Либре, а да би заиста нешто било криптовалута — тај систем мора бити јаван, отворен, неутралан, да не зна за границе и да буде отпоран на цензуру, што проистиче из децентрализованих система, док би централизовани ентитети попут „Фејсбука“ постојали у одређеној јурисдикцији, са јасним ограничењима и правилима.
