Овај инцидент је уједно представљао и прву праву операцију за чувене руске „Алфе“, које су формиране неколико година раније, са задатком спречавања антитерористичких активности у тадашњем Совјетском савезу, а функционишу и данас.
Операцију неутрализације овог терористе предводио је Генадиј Зајцев, сада већ пензионисани генерал-мајор, који је испричао да је чудо што нико, осим тог младића, није страдао том приликом и што је зграда амбасаде остала на истом месту и данас.
„Сећам се тог 28. марта 1979. године — једно непознато лице упало је на територију амбасаде САД и затражило од дипломата да му обезбеде улазак у САД, где је желео да студира. Проблем је настао зато што је он полагао пријемне испите да би уписао Московски државни универзитет ’Ломоносов‘, међутим — није их прошао“, присећа се Зајцев.
Како каже генерал-мајор у пензији — након упада у амбасаду, почео је да прети да ће дићи самог себе у ваздух импровизованом експлозивном направом, након чега су се запослени у амбасади обратили совјетским властима за помоћ.
„По наређењу тадашњег шефа КГБ-а стигли смо у амбасаду. Претходно су специјалне службе и представници Министарства иностраних послова о свим детаљима већ разговарали са америчким дипломатама, тако да смо имали зелено светло да реагујемо на све начине како бисмо разрешили ситуацију“, наставља причу Зајцев.
„Није било искључено да ћемо морати да применимо силу, а добили смо дозволу и да користимо оружје. Упркос томе, покренули смо преговоре са злочинцем, о коме у том тренутку нисмо знали ништа. Ја сам био тај који је водио преговоре. Разговор је био прилично напоран, али сам успео да дознам којекакве информације. Био је то Власенко Јуриј Михајлович, рођен 1953. године, становник Херсона, некадашњи морнар. Тада сам већ имао неке назнаке да разговарам са психички оболелим човеком, што се потом и испоставило као тачно“, прича Зајцев.
Каже и да је Власенко све време прст држао на дугмету и тако је претио да је спреман да у било ком тренутку дигне у ваздух и амбасаду и нас.
„Нисам успео да га умирим, због чега су специјалци добили наређење да пуцају у њега. Идеја је била да га погоде негде у висини рамена те десне руке, у којој се и налазио управљач за бомбу; рачунали смо на то да ће га метак онеспособити и да ћемо успети да му га отмемо. Међутим, након што су се зачули пуцњи, он се брже боље ухватио за раме где га је погодио метак и побегао у једну од службених просторија амбасаде, где је притиснуо дугме и детонирао бомбу“, препричава Зајцев.
Исход је био следећи — млади Херсонац је страдао од рана убрзо након експлозије, а бомба је само проузроковала мањи пожар. Међутим, након спроведене истраге, утврђено је да је бомба коју је направио Власенко била далеко сложенија, али да је, на срећу, заказала.
Наиме, експлозивна направа је била направљена из три сегмента, а након детонације активирао се само први, који је био напуњен барутом. Да су се активирали и други и трећи сегмент, који су били напуњени тротилом и пикринском киселином — пола амбасаде било би уништено.
„Испоставило се да је Власенко месец и по дана чувао ову киселину у деблу једног дрвета у шуми у предграђу Москве, те да се натопила влагом, због чега се и није активирала и тако су спасени животи припадника ’Алфи‘ и америчких дипломата“, завршава своју причу Зајцев.
Генерал-мајор у пензији Генадиј Зајцев је ове године прославио свој 85. рођендан. Добитник је ордена Хероја Совјетског савеза за допринос у обезбеђивању државне безбедности, за храброст и за неутрализацију критично опасних злочинаца.
