Фудбалери у души који разбијају кошарку: Аргентинци нису „цареви“ само на паркету (фото)

Аргентинци су испунили све могуће циљеве, надмашили себе и доказали да је чар кошарке баш у чињеници да не испадне све увек онако како се остали надају.

Поред тога што су лавови на терену, кошаркаши Гаучоса и ван паркета показују да и поред огромног шаренила, могу да функционишу заједно. И не само то, него да без проблема „мељу“ ривале на путу до златне медаље до које могу да дођу без иједног пораза на шампионату, што би био својеврстан подвиг, пише портал „Моцарт спорт“

Факундо Кампацо

Кренимо од Факунда Кампаца, плејмејкера Реал Мадрида, који је и са својих 180 центиметара у пар наврата на овом првенству успевао да надвиси и знатно више и снажније ривале. Као и сви остали Аргентинци, Кампацо гаји огромну љубав према фудбалу, а истиче да је као млађи дуго уживао у чаролијама Гаучоса.

„Одрастао сам гледајући Вивалда, Карарија, Каприју... То су били чаробњаци“, рекао је недавно Факу.

Плејмејкер Реал Мадрида слободно време проводи са својим псом веома занимљивог изгледа, а уз то звезда је емисије на Јутјуб каналу аргентинског кошаркашког савеза под називом „У кревету са Факуом“, у којој заједно са осталим играчима коментарише занимљиве ситуације са првенства. И не само овог, пошто је традиција почела још пре четири године.

Луис Скола

Како да се не дивимо Луису Сколи. Човек који са 39 година игра кошарку као да је тек напунио 20 заслужује апсолутно свако поштовање. А чувени аргентински кошаркаш тврди да највећу мотивацију проналази у његовом оцу, Марију.

„Он је главни разлог због којег ’гинем’ на терену“, рекао је Луифа.

Иако је ишао раме у раме са неким од највећих великана кошаркашке игре, Скола тврди да би врло радо волео да проћаска са Марком Закербергом, Елоном Маском или Билом Гејтсом. А када има слободног времена, Аргентинац воли да оде у ресторан „Баирес“ са децом. Они нису кренули очевим стопама, већ тренирају фудбал у локалном Афалпу.

Николас Лапровитола

Једно од најновијих појачања Реала из Мадрида можда никада не би ни заиграло кошарку да није било популарног цртаног јунака Душка Дугоушка. Каријера сјајног Аргентинца започела је исте оне вечери када је заједно са мајком, Маргаритом Столбицер, погледао чувени „Спејс џем“. Након тога, отишао је на први тренинг и све остало је историја.

Лапро долази из Морона, у слободно време обожава да игра видео игре (нарочито ФИФА) и велики је навијач Боке, па каже да му је оно финале против Ривера одиграно у Мадриду једно од најгорих искустава у читавом животу.

Патрисио Гарино

Ни Патрисио Гарино није кренуо спортску каријеру играјући кошарку, већ баш као и већина Аргентинаца, јурећи фудбалску лопту на оближњим теренима. Са пет година је „преломио“ и одлучио да је кошарка спорт којим би желео да се бави.

Али Гарино, поред тога што је одличан на кошаркашком терену, показује и бројна друга интересовања ван њега. Уме да свира клавир, и то веома успешно, пошто је неколико пута наступао у Хотелу „Република“ за бројне свечане званице. Један је од ретких са факултетском дипломом, пошто је у САД дипломирао на Универзитету „Џорџ Вашингтон“ у области менаџмента у спорту.

Габријел Дек

Аргентинска екипа не би била комплетна без одличног Габријела Дека, којег многи у шали зову „корњачом“, јер је управо то његова омиљена животиња. Иронично или не, на његовој левој нози има истетовираног Донатела, једног од главних ликова популарне цртане серије „Нинџа корњаче“. Рођен је у веома малом месту, Колонија Дора, где је кошарку почео да игра тако што је убацивао лопту кроз волан од трактора.

Наравно, игра под обручима дуго није била у његовим плановима. Испрва је помагао оцу, који је радио као земљорадник, тако што је чистио управо тракторе и остала превозна средства. У слободно време се бавио риболовом, што чини и сада када год нађе неки дан вишка. Делује да је баш тај тежак пут „избрусио“ борбени карактер који Дек и данас гаји.

Николас Брусино

Пре седам година, каријера Николаса Брусина била је веома близу краја, иако је тек почињала. Наиме, те 2012. године, лекари су открили да аргентински кошаркаш има одређених срчаних проблема, који би могли да га спрече у професионалном бављењу кошарком. Доктори су одрадили катетер, све је легло на своје место, а Брусино је четири године касније остварио велики сан и заиграо у НБА лиги у дресу Далас Маверикса.

Ни он се не разликује много од било ког просечног Аргентинца. Обожава фудбал, навијач је Њуелса, а као великог идола наводи Максија Родригеза, којем врло често шаље поруке преко друштвених мрежа.

Маркос Делија

Сјајни Делија је у свом родном Саладиљу имао „трилему“ ― да ли кренути фудбалским, кошаркашким или пак тениским стопама? Након дугог разматрања одлучио се за ово друго и испоставило се да заиста није погрешио, пошто ће моћи да оствари дечачки сан и окити се златном медаљом на Светском првенству у Кини.

Занимљиво је да Делија много воли да чита, толико да не може да оде на спавање пре него што прочита бар једну страницу неке књиге. Обожава да слуша рок музику, која му помаже да се опусти пред сам почетак утакмице, а након завршетка меча воли да одигра и покоју видео игру, те да пусти да адреналин одради своје. Није заборавио своје „тениске“ почетке, па тако као идола истиче Роџера Федерера, који му је, наравно, и омиљени играч када говоримо о „белом“ спорту.

Серхио Ернандез

Вођа чопора је чак 26 година провео живећи са родитељима. Селектор аргентинске репрезентације се тек тада растао од родитељске куће и одлучио да је време да се осамостали. Но ето, 29 година касније има прилику да направи једно од највећих изненађења у последњих неколико деценија и дође до титуле првака света у кошарци.

Веома интересантно делује чињеница да Ернандез обожава да гледа шпанске теленовеле, а слободно време понекад прекрати одласком на пецање. Пре осам година запао је у велику кризу и замало је напустио кошарку, али сада се на све то осврће у шаљивом тону. Дефинитивно за то има ваљан разлог.