Аргентинци нису поновили непромашиво течну (или течно непромашиву) игру из четвртфинала са Србијом. Овога пута нису могли да убаце ни у олимпијски базен! Био сам у праву када сам претпоставио да смо им ми посебна „напала“.
„Не плачи, Аргентино...“
Нешто друго написано на овим страницама бих сада радо порекао. Знам да је мало области у којима наша земља може да се похвали петим местом на свету, али то је, са овим играчима, ипак — неуспех. После данашњег финала и, нарочито, катаклизмично траљаве утакмице за треће место, слободно можемо да кажемо да је Србија морала да се нађе међу добитницима медаља. Али, „такав је спорт”, „лопта је округла“, „није био дан“... и све остале фразе које можете замислити уз неизбежне сутрашње наслове као „Не плачи, Аргентино“, „Школовање Сколе“, „Танго без кеша“... пустите машти на вољу.
Такође, заједно смо се овде радовали утешној победи против Американаца, али када мало боље размислим, било би нам много боље да су невољни туристи Грега Поповича победили Француску и омогућили нам прилику да пето место буде довољно за пласман на Олимпијске игре.
Овако, репрезентација Србије мораће да прође још једно квалификационо такмичење, у бубњу са Грчком, Турском, Италијом, Литванијом и свим земљама бивше Југославије. У нашој групи биће сигурно бар још једна врло јака екипа, а у то такмичење улазимо и са новим селектором!
Шта чека новог селектора
Ко год то да буде, неће му бити лако. Како ствари стоје, Јокић би вероватно могао са Денвером да догура и до, барем, финала конференције, а и Сакраменто са Богијем и Белим већ је зрео за учешће у плеј-офу. Да не помињем продужење Евролиге... Кад би барем пустили добре судије да преко лета раде за ФИБА.
Далеко од тога да ће нови селектор морати да крене од почетка. После краха проживљеног средином прошле деценије наша кошарка се вратила у светски врх захваљујући ауторитету Душана Ивковића и страсти Саше Ђорђевића. Нашу репрезентацију чине углавном момци у најбољим играчким годинама, па ће новом „газди“ за почетак бити довољно да се посвети уметности постизања праве равнотеже између селекције највећих звезда и грађења функционалног тима.
Две несрећне повреде пред Светски куп у Кини учиниле су да се та равнотежа донекле наруши, али о томе ће своју реч дати они који кошарку разумеју и виде много боље од мене.
Ја сам само глупи навијач. И певач. Са новим албумом који излази за мање од месец дана... И великом жељом да на наредним Олимпијским играма опет навијамо за кошаркаше Србије.
Дејан Цукић, рокер, преводилац и талија српских кошаркаша већ деценијама, пише за Спутњик ексклузивне колумне током Светског кошаркашког првенства у Кини.
Претходне Цукићеве колумне читајте ОВДЕ.