Гроб највећег освајача у историји вековима нико не може да нађе

То је земља Џингис кана, ратника који је покорио свет на коњу. Његова прича је испуњена отмицама, крвопролићима, љубављу и осветом. Џингис кан је некада давно владао између Тихог океана и Каспијског језера, преноси Б 92.

И пре него што ће умрети, затражио је да буде сахрањен на тајном месту. Ожалошћена војска је преносила његово тело у његов родни крај, убијајући свакога на кога би наишла како би сакрила пут којим се кретала. Кад су владара напокон сахранили, његови војници су пројахали на 1.000 коња преко тог места како би уништили сваки траг.

За 800 година од његове смрти нико није успео да пронађе гроб Џингис кана. Стране експедиције су покушале да га траже кроз историјске текстове, преко пространстава, чак и посматрајући Монголију из свемира.

Национална географија је сателитским снимцима покушала да пронађе гробно место. А оно што је у свему томе најзанимљивије, јесте да Монголи не желе да се уопште нађе.

Није ствар у томе да Џингис кан није значајан за ту земљу, управо супротно. Његов лик је на новчаницама и на вотки, па толико популаран вероватно није био још од своје смрти 1227. године.

​За странца би могло да буде компликовано да разуме тај табу у потрази за гробом. Опирање проналаску често је повезивано са причама о проклетству, о веровању да ће свет престати да постоји ако се гроб пронађе.

Реч је о легенди о Тамерлану, турско-монголском краљу из 14. века чији су гроб совјетски археолози отворили 1941. године. Одмах након узнемиравања тог гроба нацистички војници су напали СССР и започело је крвопролиће на источном фронту.

Преводилац Бут Уелун сматра да је реч о поштовању. Џингис кан једноставно није хтео да га пронађу.

„Они су урадили толико тога, све у настојању да сакрију гроб“, истакла је она. Његово отварање било би кршење његове последње жеље.

Осим тога, и многи технички проблеми спречавају проналазак гроба. Монголија је огромна и неразвијена, више од седам пута је већа од Велике Британије, а има само два одсто дужине британских путева.

Становништво је тако ретко насељено да је од ње ређе насељен само Гренланд. 

Доктор Димаџав Ерденебатар, шеф Одељења за археологију Државног универзитета у Улан Батору, био је део прве заједничке експедиције која тражи гроб.

Јапанско-монголски пројекат назван „Гурван гол“, у преводу „Три реке“, фокусира се на Џингис каново родно место у провинцији Кхнти кроз коју протичу реке Онон, Керлен и Тул. Било је то 1990, исте године кад је дошло до монголске демократске револуције. Међутим, са новом влашћу је обустављена потрага.

Ерденебатар верује да су припадници народа Сионгнуа били преци Монгола, што је теорија у коју је веровао још Џингис кан. Зањући њихове погребне обичаје, то би можда могло да помогне у потрази за Џингис каном. Краљеви Сионгнуа сахрањивани су на дубину већу од 20 метара у коморе од балвана, с ознаком на површини у облику квадрата од камења.

Ерденебатару је требало 10 година да ископа први гроб у коме је пронашао многе драгоцености.

Многи верују да је Џингис канов гроб испуњен сличним благом прикупљеним широм монголског царства. То је један од разлога зашто је занимање странаца за њега и даље тако снажно.

Такав гроб би могао да се сакрије пуким уклањањем камења за означавање, а са главном комором на дубини од 20 метара било би немогуће пронаћи га у пространствима Монголије.

Када су питали Ерденбатара да ли мисли да би Џингис канов гроб икада могао да буде пронађен, одговорио је мирним, скоро незаинтересованим слегањем рамена. Већ и сада његов живот неће бити довољан за сав његов рад. Историја је превелика.

Легенде кажу да је Џингис кан сахрањен на врху планина Кентиј, Буркан калдун, око 160 километара североисточно од Улан Батора. На тој планини се сакривао још као младић и заклињао се да ће се тамо вратити тек кад умре.

Научници се, опет, не слажу где би тачно могао да се налази на тој планини. Они користе историјске записе како би лоцирали гробно место, само су слике до којих долазе често контрадикторне. Хиљаду коња који галопирају сугеришу да је реч о долини или низији.

Да ствар буде гора, идентификовано је чак пет планина које се зову Буркан калдун, а на ту једну која се сматра светим местом не могу да ступе жене. Чак је и околина била затворена за све осим за краљевску породицу.

Кан Кентиј је данас строго заштићено подручје под заштитом Унеска, тако да је Буркан калдун остао ван досега истраживача.

Зашто то остаје тако контроверзна тема у Монголији? Џингис кан је напросто највећи монголски јунак.

Запад га се сећа само као освајача, а Монголи га се сећају по ономе што је створио. Његово царство је повезивало Исток и Запад, омогућило је процват „Пута свиле“. Његова владавина је открила концепте дипломатског имунитета и верских слобода. Успоставио је поуздану поштанску службу и коришћење папирног новца.

Џингис кан није само покорио свет, он га је и цивилизовао. Он је до данас остао лик од огромног поштовања, што је разлог зашто Монголи желе да се његов гроб не узнемирава.

„Да је хтео да га пронађемо, оставио био нам некакав знак“, сматрају они.