„Сматрам да је Споразум Рибентроп-Молотов успех совјетске дипломатије, на који треба да будемо поносни“, рекао је Иванов на пленарном заседању међународне научне конференције „Стратегија СССР за спречавање Другог светског рата у Европи и Азији“.
Иванов каже да је, захваљујући том споразуму, на карти значајно померена западна граница СССР-а на леву страну, а такође је избегнут рат на два фронта — са Јапаном и са Немачком.
„Најважнији од свега су национални интереси“, нагласио је Иванов.
Пакт о ненападању између Совјетског Савеза и Немачке потписан је 23. августа 1939. године у Москви. Споразум су потписали совјетски министар спољних послова Вјачеслав Молотов и његов немачки колега Јоахим фон Рибентроп, због чега се документ назива и Споразум Рибентроп-Молотов.
Истовремено са овим Споразумом потписан је и тајни допунски протокол, који је разграничио сфере интереса Совјетског Савеза и Немачке.
У зону утицаја СССР-а укључен је део балтичких земаља, Западна Белорусија, Западна Украјина и Бесарабија. На тај начин је европска граница СССР-а померена западније.
Војни историчари сматрају да је пакт обезбедио Совјетском Савезу предах, како би се припремио за рат, ојачао своју војну индустрију и бројност Црвене армије.
Стручњаци истичу и да је совјетско-немачки Споразум спречио рат Јапана и СССР-а, јер је Токио био незадовољан одлуком Берлина да потпише тај Споразум не узимајући у обзир ставове јапанске стране.
